Ciklus „Filozofija emocija“: Tri predavanja o Kantovom shvatanju osećaja

Ivan Vuković (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu): „Račun zadovoljstva kod Platona i Kanta“

Račun zadovoljstva je oduvek povezivan sa epikurejstvom i utlitarizmom, a nikad sa platonizmom i kantovstvom. Zbog toga što je Platonova moralna filozofija shvatana kao otelotvorenje težnje ka onostranom, a Kantova kao apologija discipline bez radosti, za obe se verovalo da su usmerene protiv svake vrste hedonizma. To, međutim, nije sasvim tačno. Dva filozofa jesu osudila ishitreni hedonizam neiskusne mladeži, ali su umesto njega ponudili poseban plan za maksimizaciju zadovoljstva. Njihov savet bi se mogao sažeti na sledeći način: da bismo naposletku dobili više zadovoljstva, najpre ga treba uzeti manje. Ovaj čest savet počiva na uverenju da je ljudska sposobnost za osećanje zadovoljstva ograničena, i da se može prerano iscrpeti ako pokušamo da svoje zadovoljstvo maksimizujemo previše brzo. Kod Platona i Kanta, on je dodatno artikulisan pomoću isključenja kriterijuma bliskosti iz računa zadovoljstva, i kroz strategije za postepenu intenzifikaciju hedonističkih epizoda.

Tamara Belenzada (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu): Kantovo shvatanje afekata i strasti“

Kant se pitanjem emocija kao stanja koja su svojstvena moći duše da oseća (ne)zadovoljstvo i njenoj moći žudnje bavi u empirijskoj psihologiji i pragmatičkoj antropologiji. U izlaganju ćemo predstaviti Kantov model duše i razjasnićemo mesto, ulogu i značaj koji Kant pridaje afektima i strastima. Na kraju, skrenućemo pažnju i na termine koje Kant upotrebljava kada opisuje kontinuum duševnih stanja i način na koji su se oni, baš kao i filozofska stanovišta na kojima se zasnivaju, menjali na prelazu iz 18. u 19. vek uvođenjem termina emocija kao psihološke kategorije i zasnivanjem eksperimentalne psihologije Vilhelma Vunta i Vilijema Džejmsa.

Igor Cvejić (Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu): Kant o intencionalnosti osećaja“

Počevši od prvih recepcija Kantovog objašnjenja osećaja Kant je bio kritikovan da osećaje lišava njihovog intencionalnog karaktera. Ključni argument se oslanjao na Kantovu tvrdnju da su osećaji naprosto subjektivna stanja i da nam ne govore ništaobjektu. Pol Gajer je danas jedan od glavnih zastupnika ove teze. Nasuprot tome, ja ću braniti tezu da Kanta treba čitati kao zagovornika sui generis intencionalnosti osećaja.
Dve glavne savremene interpretacije Kantovog shvatanja osećaja zadovoljstva i nezadovoljstva smatraju da Kant objašnjava osećaj ili kao nerazumljiv oset, posledicu neke predstave (Gajer) ili kao „predstavu o“ drugog reda (Rejčel Zakert). Na osnovu teksta Kantovih predavanja i glavnih radova ja ću se zalagati za to da se osećaj u Kantovim radovima treba razumeti kao ispoljavanje kauzalne sile neke predstave da se njeno stanje predstavljanja održi ili odbaci. Prema tome, osećaj se može objasniti kao kompleksno fenomenološko stanje koje se sastoji od dve komponente: kognitivne – predstave (oseta, opažaja ili pojma), koja sama nije osećaj; i kauzalne – ispoljavanja njene kauzalne sile. Ovakva interpretacija pruža nam bar dve prednosti u pogledu na problem intencionalnosti osećaja: prva je da se može govoriti o mnogo intimnijoj vezi osećaja i relevantnih kognitivnih stanja; druga, da, uprkos tome što osećaji u strogom smislu nemaju karakter da su nečemu, možemo da govorimo o specifičnoj, sui generis, usmerenosti osećaja.
Smatram da ovakvo čitanje Kanta, takođe, može da doprinese savremenim debatama o afektivnoj intencionalnosti sui generis, koju zagovaraju autori kao što su Jan Slabi, Benet Helm, Piter Goldi itd.


Ciklus „Filozofija emocija“: Tri predavanja o Kantovom shvatanju osećaja
31. maj 2017.
Posted in Некатегоризовано