27-28. maj 2019.

Thomas Szanto – Predavanje i seminar

Institut za filozofiju i društvenu teoriju, sala na IV spratu

Predavanje: 27.5. od 17h
Seminar: 28.5. od 12h

 

Predavanje: Politika resantimana: od vrednosnih iluzija do lažne solidarnosti

Resantiman je kompleksni afektivni mehanizam koji proizlazi iz represije niza neprijateljskih emocija kao što su zavist, zloba, prezir ili mržnja. Karakteriše se nesposobnošću ili osećajem nemoći da se preduzmu reaktivne ili odmazdne mere protiv počinilaca (navodne) povrede. Resantiman je politička emocija par excellence. Danas se veliki broj autora iz oblasti društvenih i političkih nauka slaže da postoji bliska veza između resantimana i populizma, posebno na ekstremno desnom spektru političke scene (cf. Salmela & Sheve 2017). Međutim, još od kada je ovaj pojam uveden od strane Ničea (1887) i prvi put sistematično elaboriran od strane Šelera (1919), malo se razumelo o centralnim pitanjima o prirodi i političkoj ulozi resantimana. Suočen sa ovom potrebom, oslanjajući se posebno na Šelerovu analizu i savremena fenomenološka i analitička razmatranja o kolektivnim emocijama, predložiću novo objašnjenje pristrasnih afektivnih mehanizama koji su u igri, pre svega, kolaborativne samoobmanjujuće dinamike koja je sadržana u resantimanu. Počeću sa objašnjenjem razlike između resantimana i kivnosti (resentment) i tvrdiću da resantiman ima neodređen objekat i afektivni fokus („establišment“, „stranci“, itd.). Koristeći Šelerove pojmove „evaluativne obmane“ (Werttäuschung) i „iluzije evaluativnih osećaja“ (Illusion des Wertfühlens) pokazaću kako se u resantimanu poželjne vrednosti koje se ne mogu zadobiti predstavljaju, sebi i drugima, kao nepoželjne, bezvredne ili čak kao dostojne prekora. Prema tome, resantiman izlaže one koji osećaju ovu emociju (subjektivno) lažnim vrednostima i predstavlja neodgovarajući odnos između te emocije i njenog fokusa. Napokon, tvrdiću da su mehanizmi samoobmane ojačani u kolaborativnom i političkom kontekstu tako da vode do onoga što bi se moglo nazvati „kolaborativna spirala“ vrednosih iluzija i „lažne solidarnosti“ sa onima koji su unutar grupe.

Seminar: “Može li mržnja ikada biti odgovarajuća?” Uprkos dugotrajnim filozofskim raspravama o prirodi mržnje i sve većem interesu za osnovne socio-psihološke funkcije grupno usmerene ili genocidne mržnje, naše razumevanje posebne afektivne intencionalnosti mržnje je i dalje vrlo slabo. Oslanjajući se na izvore u klasičnoj fenomenologiji, savremenim društveno-naučnim istraživanjima i analitičkoj filozofiji emocija, tvrdiću da je afektivna intencionalnost mržnje specifična na tri međusobno povezana načina. (1) Ona sadrži preterano uopšteni neodređeni afektivni fokus, koji uobičajeno vodi do neke forme kolektivizacije mete ove emocije. (2) Uskraćena za specifikovani fokus, mržnja ne crpi zaista ekstremne afektivne snage ovog držanja iz reakcije na bilo koje posebne osobine ili delatnosti mete ili iz nekih fenomenoloških svojstava držanja, već iz privrženosti (commitment) samom tom držanju. (3) Napokon, kada se privrženost tome da se mrzi deli sa drugima mržnja sadrži izvesnu negativnu socijalnu dijalektiku, snažno pojačava samu sebe i postaje ugrađena u zajednički habitus. Oslanjajući se ona ove analize, kao i na tekst D’arms i Jacobson (2000) o podesnosti emocija, na ovom seminaru raspravljaćemo o tome da li mržnja ikada može biti odgovarajuće osećanje. Preciznije, vodeće pitanje koje će biti postavljeno je da li mržnja može biti „podesna“, na način da njen objekat ima evaluativna svojstva prema kojima se ovo osećanje odnosi tako da ih predstavlja onome ko doživljava pomenutu emociju. Thomas Szanto trenutno je viši naučni saradnik iz filozofije na Univerzitetu u Juvaskuli (Finska) i gostujući istraživač na Centru za istraživanje subjektivnosti Univerziteta u Kopenhagenu. Među njegovim publikacijama nalaze se i monografija Svest, intencionalnost i mentalna predstava: Huserl i analitička filozofija duha (Bewusstsein, Intentionalität und Mentale Repräsentation: Husserl und die Analytische Philosophie des Geistes, de Gruyter 2012), jedan je od urednika zbornika Fenomenologija društvenosti: otkrivanje “mi” (The Phenomenology of Sociality: Discovering the ‘We’, Routledge 2015) kao i Ratlidžovog priručnika za filozofiju emocija koji je u pripremi (The Routledge Handbook of Philosophy of Emotions, Routledge 2020). Njegovi članci na preseku fenomenologije, socijalnog saznanja, socijalne ontologije i filozofije emocija, objavljeni su u mnoštvu časopisa iz oblasti filozofije i psihologije.

Posted in Некатегоризовано
error: Content is protected !!