16. maj 2019.

Tamara Plećaš Stoičko shvatanje prijateljstva

Institut za filozofiju i društvenu teoriju, sala na IV spratu u 12 časova

Rašireno i uobičajeno shvatanje pojma i prakse prijateljstva (φιλία-e, odnosno, amicitia-e) u klasičnoj Atini, a kasnije i Rimu, gde je prijateljstvo obuhvatalo širok spektar odnosa između dvoje ili više ljudi, članova političkih stranaka ili čak država, razlikovalo se od filozofskog ideala prijateljstva. Filozofske predstave o prijateljstvu su se, takođe, u manjoj ili većoj meri, razlikovale u zavisnosti od različitih filozofskih škola. O stoičkom idealu prijateljstva, pored sekundarnih izvora i s obzirom na to da su dela ranih stoika u velikoj meri izgubljena, najviše govore rimski stoici Seneka (Lucius Annaeus Seneca) i Epiktet (Ἐπίκτητος). Ističući vrednost prijateljstva, stoici tvrde da se ono ubraja među ono što je poželjno, kao i da je prijatelj „drugo ja“. Međutim, oni kažu i da je mudrac jedini koji ume istinski da voli i da je, samim tim, jedino on prijatelj. Ipak, mudrac je, u stiktnom smislu, samodovoljan. Da li su i u kojoj meri, ako uopšte jesu, navedeni stavovi suprotstavljeni i da li je stoičko prijateljstvo samo rigidni ideal, kao što su skloni da tvrde neki autori, jesu neka od pitanja koja će služiti kao smernice u izlaganju i na koja ćemo pokušati da damo odgovor.

Tamara Plećaš (1987) je istraživačica saradnica Instituta za filozofiju, Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Angažovana je u nastavi na Odeljenju za filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu na predmetima: Uvod u etiku, Helenistička filozofija, Istorija filozofije Ia, i Filozofija duha. Trenutno piše doktorsku disertaciju o Epiktetovoj etici.

 

Posted in Некатегоризовано
error: Content is protected !!