26. jun 2019.

Seminar o knjizi Damira Smiljanića
Atmosfere smrti

Institut za filozofiju i društvenu teoriju, sala na IV spratu u 12 časova

Atmosfera smrti treći je u nizu autorovih priloga zasnivanju sinestetičke filozofije. Ovaj projekat započeo je objavljivanjem uvoda u patičku teoriju saznanja Sinestetika 2011. godine, a nastavio ga sinestetičkim ogledima pod nazivom Iritacije 2014. godine. U sinestetičkoj studiji Atmosfera smrti, objavljenoj 2018. godine kod istog izdavača (Adresa, Novi Sad), autor razmatra fenomen smrti sa sinestetičke tačke gledišta.

Sinestetika je više način razmatranja stvari nego školski koncipirana disciplina. Ona može da se locira u graničnom području u kojem se ukrštaju istraživački interesi teorije saznanja, filozofije telesnosti, teorije osećanja i filozofije jezika. Autor sinestetiku vidi  kao svojevrsnu elaboraciju teza zastupanih u kontekstu tzv. Nove fenomenologije koju je inaugurisao nemački filozof Herman Šmic. Nova fenomenologija stavlja živo (osetljivo) telo u središte filozofskih promišljanja i obračunava se s naturalističkim redukcionizmom i s psihologistički-introjekcionističkim hipostaziranjem duše kao nečeg „unutrašnjeg“. Osećanja se ovde poimaju kao svojevrsne atmosfere koje spolja zahvataju čoveka, a ne kao nešto zatvoreno u „kavezu duše“. Šmic je razvio složenu mrežu pojmova kako bi opisao čovekovo snalaženje u svom okruženju posredstvom telesnih iskustava, doživljaja vremena i prostora kao i promišljanja telesnosti i osetljivosti svog načina bivstvovanja. Sinestetika, analogno tome, pokušava da osmisli saznanje kao nešto što se čoveku dešava, čime on ne raspolaže proizvoljno poput suverenog subjekta klasične teorije saznanja. I ovde su osećanja i druga patička stanja važna za koncepciju ljudske (samo)spoznaje, pa se njima poklanja posebna pažnja. Model za promišljanje ljudskog iskustva autor pronalazi u fenomenu sinestezije kao ukrštanju čulnih utisaka čijim se razdvajanjem na nivou teorije gubi specifičnost ljudskog načina spoznavanja stvarnosti.

U Atmosferi smrti autor pokušava da smrt prikaže kao atmosferu, a ne kao singularni događaj. Smrt nije samo ireverzibilni prekid vitalnih funkcija nekog organizma nego je ono što stalno okružuje čoveka u vidu iskušavanja sopstvene krhkosti i prolaznosti kao i one ostalih ljudi. Specifičan modus pojavnosti smrti autor opisuje kao skrivenu neskrivenost – smrt je svuda prisutna, čak i ako se ne opaža direktno. O tome svedoči moguća permutabilnost kvaliteta živog i mrtvog, ophođenje s mrtvim telom, zatim osećanja povezana sa smrću (strah od smrti, predosećaj smrti itd.), način kako se ona tretira u nekom društvu (od ravnodušnosti i svesnog potiskivanja do simboličkog insceniranja u vidu realnih i fiktivnih društvenih rituala), takođe i način na koji se ona tumači u raznim religijama i drugim pogledima na svet. Posebnu pažnju autor poklanja figuri zombija koja mu služi za ilustraciju nemoći jednog društva da se izbori sa sveprisutnošću smrti, ali i sa sopstvenom nesposobnošću da se ponudi smislen odgovor na izazov smrti na osnovu kojeg bi se s dostojanstvom ophodili prema svojoj smrtnosti.

Učesnici: Olga Nikolić, Igor Cvejić, Mark Lošonc i Željko Radinković (Institut za filozofiju i društvenu teoriju), profesor Irina Deretić (Univerzitet u Novom Sadu), Davor Lazić, Mihajlo Stmaneković (Univerzitet u Novom Sadu).

Moderator: Željko Radinković (Institut za filozofiju i društvenu teoriju)

Damir Smiljanić (rođen 1972. godine) redovni je profesor na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Osnovne, magistarske i doktorske studije filozofije završio je u Nemačkoj, na Fridrih Aleksander univerzitetu Erlangen-Nirnberg (studirao je filozofiju u kombinaciji s teatrologijom, naukom o medijima i sociologijom). Od 2007. godine zaposlen ja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Između ostalog predaje teoriju saznanja, filozofsku metodologiju, filozofiju jezika i filozofiju medija.

Objavio je sledeće monografije: Philosophische Positionalität im Lichte des Perspektivismus. Ein metaphilosophischer Versuch (na nemačkom, Tectum, Marburg 2006), Sinestetika. Skica patičke teorije saznanja (Adresa, Novi Sad 2011), Iritacije. Sinestetički ogledi (Adresa, Novi Sad 2014), Aporetika. Nacrt filozofske metodologije (Akademska knjiga, Novi Sad 2016), Atmosfera smrti. Studija iz sinestetike (Adresa, Novi Sad 2018). Objavljuje radove iz metafilozofije, teorije saznanja, filozofije medija, filozofije jezika i drugih disciplina.

Preveo je sledeće knjige s nemačkog jezika na srpski: Vilhelm Šmid, Lep život? Uvod u životnu umetnost (Svetovi, Novi Sad 2001), Bernhard H. F. Taurek, Filozofirati: učiti umirati? Ogled o ikonološkoj modernizaciji naše komunikacije o smrti i umiranju (Adresa, Novi Sad 2009), Bjung-Čul Han, Premoreno društvo (Adresa, Novi Sad 2015), Imanuel Kant, Metafizika prirode. Odabrani spisi (Akademska knjiga, Novi Sad 2016 – četiri teksta u okviru tog zbornika), Herman Šmic, Kratki uvod u Novu fenomenologiju (Akademska knjiga, Novi Sad 2018).

Za sinestetičku studiju Atmosfera smrti dodeljena mu je nagrada Društva književnika Vojvodine za najbolju knjigu u 2018. godini.

Posted in Некатегоризовано
error: Content is protected !!