23. novembar 2016.
TRIBINE I PREDAVANJA

Seminar o knjizi Anatomija robe: ogledi iz kritike političke ekonomije

Anatomija robe: ogledi iz kritike političke ekonomije 
Alpar Lošonc i Vladimir Gvozden
(Adresa, Novi Sad, 2016)

Seminar će se održati u sredu 22. marta u sali na I spratu Instituta za filozofiju i društvenu teoriju (Kraljice Natalije 45), sa početkom u 12 časova.

Učesnici seminara: Stevan Bradić, Igor Cvejić, Predrag Krstić, Aleksandar Matković, Ivan Milenković, Srđan Prodanović, Ivan Radenković, Dušan Ristić, Lino Veljak, Adriana Zaharijević i autori knjige.

Roba u kapitalizmu igra ulogu realizatora socijalizacije, ona afirmiše/realizuje društvenost, ona je forma društvenosti, jer bez nje, bez njenog posredovanja, bez njenih posredničkih uloga uopšte nema povezivanja subjekata. U robi se iskazuju društveni odnosi, roba jeste forma društvenosti, ona posreduje društvena značenja; bez robe se kapitalistički odnosi ne mogu ispoljavati, roba je ćelija društvenosti u kapitalizmu: tako glasi naša polazna tačka. Samo sa robom je moguće povezati ljude u kvazizajednicu robe. Tek u ovom tipu društva stvari dobijaju vrednost i to u međusobnom sučeljavanju, tek u ovom društvu se stvari kao robe pojavljuju kao reprezentanti-nosioci određene količine rada koji je postao društven. Roba: to je i proces, zato i diskurs o procesuirajućim vrednostima koje spajaju proizvodnju i razmenu, proizvodnju i cirkulaciju. Ovde preko kategorijalne mreže robe dolazimo do strukture objektivnosti, do stvari samih, odnosno, roba se kao posredovanje integriše u kolotečinu istorijski određene objektivnosti. Geneza robe je geneza objektivnosti. U robnoj petlji se iskazuju-realizuju društveni odnosi, bez nje se kapitalistički odnosi ne mogu ispoljavati, roba je osnova društvenosti u kapitalizmu, kao i pojmovni okvir za razumevanje bogatstva: da je bogatstvo u kapitalizmu ujedno i ogromna količina, nagomilavanje, ekspanzivna egzistencija različitih roba, proizlazi iz ovog momenta. Ekscesni zamah postajanja robom nije nikakav „divlji“ kapitalizam koji će se jednom odomaćiti ako dospemo u srećnija vremena. To je nedruštvena društvenost koja je uvek-već unutar kapitalizma. Ovaj eksces nije spoljašnji uljez koji ulazi razvalivši vrata, nego je imanentan momenat. Shodno tome, već anticipirajući ovde naše tvrdnje, kažemo da mnogo puta pominjani dematerijalizovani aspekti u virtuelno-kognitivnoj sferi uopšte ne dovode u pitanje egzistenciju robe: uostalom zašto bi roba izgubila bilo koju od svojih crta zbog virtuelizacije? Robnost ne zavisi od materijalno-upotrebnih aspekata kao što veruju različiti predstavnici teorije „kognitivnih roba“, „živog znanja“, „kognitivne komponente bogatstva“, te oni koji misle da digitalne tehnološke matrice, intenzifikacija kognitivnih dimenzija u proizvodnji, stvaraju potpuno novo razdoblje u odnosu na pređašnje epohe koje su bile uslovljene industrijskom logikom. No, robnost, pozicija pojedinačne robe u celini robnog sveta, determinacija robe posredstvom vrednosti, čini da je roba izraz društvenih posredovanja, forma pojavljivanja stvari, forma vidljivosti stvari, ali nezavisno od supstrata, od noseće supstance.

Alpar Lošonc je profesor na Fakultetu tehničkih nauka (Katedra za društvene nauke) Univerziteta u Novom Sadu. Predavao je na Filozofskom fakultetu u Segedinu od 1991. do 2015. godine. Objavio je, između ostalog, sledeće knjige: Moderna na Kolonu (Beograd, 1998), Suverenitet i kriza (Novi Sad, 2006), Moć kao društveni događaj (Novi Sad, 2009), Filozofija Merlo-Pontija (Budimpešta, 2010), Otpor i moć (Novi Sad, 2012).

Vladimir Gvozden je profesor na Filozofskom fakultetu (Odsek za komparativnu književnost) Univerziteta u Novom Sadu. Objavio je, između ostalog, sledeće knjige: Jovan Dučić putopisac (2003), Činovi prisvajanja: od teorije ka pragmatici teksta (2005) Srpska putopisna kultura 1914 – 1940. (2011), Književnost, kultura, utopija (2011), Književnost i otpor (2015).

Posted in Некатегоризовано