Prethodni projekti

Projektni ciklus Ministarstva 2006 – 2010.

Regionalni i evropski aspekti integrativnih procesa u Srbiji: civilizacijske pretpostavke, stvarnost i izgledi za budućnost

Vreme trajanja projekta: 2006–2010.
Finansijer: Republika Srbija. Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj
Broj projekta: 149031
Rukovodilac projekta: dr Stjepan Gredelj
Asistent rukovodioca projekta: dr Predrag Milidrag

Predmet istraživanja su integrativni procesi u Srbiji i to u tri njihova glavna aspekta ispoljavanja.

Unutrašnji aspekti tih procesa obuhvataju reintegraciju (normalizaciju i rekonstrukciju) društva Srbije nakon perioda njegove devastacije u poslednjoj deceniji i po prošlog veka, a na temeljima tržišne privrede i uspostavljanja i jačanja demokratskih institucija.

Regionalni aspekti odnose se na procese integracije unutar regiona zapadnog Balkana, njegov uticaj na Srbiju i mesto Srbije u njemu, a evropski na procese i aktivnosti unutar Srbije koje su usmerene ka njenom članstvu u Evropskoj uniji. Naprotiv, usklađenost i komplementarnost navedenih aspekata i procesa unutar njih jesu pretpostavka harmoničnog razvoja prema budućim integracijama.



Prosvećenost u evropskom, regionalnom i nacionalnom kontekstu: istorija i savremenost

Vreme trajanja projekta: 2006–2010.
Finansijer: Republika Srbija. Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj
Broj projekta: 149029
Rukovodilac projekta: dr Gordana Đerić

Neposredni podsticaj za izbor i formulisanje ove istraživačke teme predstavlja činjenica da u kulturnoj, naučnoj i političkoj javnosti ne postoji konsenzus kako o smislu i ulozi prosvetiteljske epohe u prošlosti, tako ni o značaju vrednosti prosvećenosti za savremenost i budućnost. I “prosvetiteljstvo”, kao vremenski ograničen segment nacionalne tradicije, i vrednosti “prosvećenosti” koje imaju trajniji, dijahroni status, danas su upitni i podložni kritičkoj revalorizaciji u širokom rasponu od radikalnog odbacivanja do odbrane i isticanja neophodnosti njihovog daljeg razvijanja i doslednog afirmisanja.

Problematični status prosvetiteljske tradicije i ideala prosvećenosti nije samo lokalna, nacionalna specifičnost, niti je ograničena isključivo na savremene filozofske, idejno-političke i kulturne sporove. Naprotiv, od samog istorijskog nastanka prosvetiteljstva može se pratiti snažna kritička, antiprosvetiteljska tradicija, u okviru koje su na različite načine osporavane osnovne programske vrednosti i ideali prosvećenosti – razum, sloboda i napredak. Imajući to u vidu, možemo tvrditi da sukob prosvetiteljske i antiprosvetiteljske tradicije predstavlja jedan od osnovnih sadržaja dvovekovnog razvoja evropskog mišljenja, te, stoga, jedan od centralnih predmeta istraživanja istorije filozofskih i političkih ideja.

Zato je rekonstrukcija i reinterpretacija sporova oko prosvetiteljstva i prosvećenosti trajni izazov za istoričare ideja. Ali, istraživanje sudbine “prosvetiteljskog projekta” i sporova o njemu nema samo istoriografski značaj jer je on nužni uslov razumevanja aktuelnih debata o “kraju moderne” i “postmodernom stanju”. I zbog toga istoriografska tematizacija prosvetiteljske tradicije – njene kompleksne unutrašnje dinamike i istorijskih oblika njene (samo)kritike – predstavlja put ka recepciji i oceni dometa savremenih pokušaja njene kritičke “dekonstrukcije” u različitim oblastima teorijskog i praktičnog diskursa.