30. oktobar 2019.

Milica Smajević Dedukcija moralnosti i slobode u Kantovoj etici

Institut za filozofiju i društvenu teoriju, sala na IV spratu u 12 časova

U trećem odseku Zasnivanja metafizike morala Kant nastoji da, na osnovu ideje o nužnom pretpostavljanju slobode, pruži dedukciju vrhovnog moralnog principa i da dokaže njegovo objektivno važenje. Tri godine kasnije, u Kritici praktičkog uma, on eksplicitno poriče mogućnost izvođenja navedene dedukcije i promenom metodoloških postavki pokušava da pokaže da svest o moralnom zakonu kao činjenici uma predstavlja osnovu za dedukciju slobode. U izlaganju će se zastupati stav da ovaj direktan kontrast između dva Kantova teksta jasno pokazuje da je došlo do preokreta u njegovoj misli. Tumačenje prema kome postoji veliki preokret (great reversal) u Kantovoj praktičnoj filozofiji pojavljuje se tek u savremenoj literaturi, a zastupaju ga neki od uticajnijih Kantovih tumača poput Henrija Alisona (Henry Allison) i Alena Vuda (Allen Wood).

Cilj ovog izlaganja je da pokaže da je Kant imao razloge da bude nezadovoljan dedukcijom moralnog zakona ponuđenom u Zasnivanju, što ga je navelo da promeni svoj argumentativni tok prilikom pisanja druge Kritike.

Milica Smajević je istraživačica saradnica Instituta za filozofiju i doktorandkinja na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Na istom odeljenju angažovana je u nastavi od 2014. godine na predmetima: Filozofija kulture, Hjumova filozofija i Kantova filozofija. Uz pomoć Erazmus stipendije prolećni semestar 2019. godine provela je usavršavajući se u Parizu na Univerzitetu Pariz I Panteon-Sorbona (Université Paris 1 Panthéon-Sorbonne). Trenutno piše doktorsku disertaciju o Kantovom shvatanju slobode.


Posted in Некатегоризовано