19-20. 9. 2017.
Izabrani događaji

Mihael Deker i Klaus Vigerling:
Predavanja i seminar

KIT-ITAS Karlsruhe

Mihael Deker: Interdisciplinarna procena tehnologije autonomnih robota
Utorak, 19. septembar 2017.
14 časova
Sala na četvrtom spratu IFDT

 

Klaus Vigerling: Inteligentne mašine koje misle, delaju i odlučuju. Šta to znači za nas?
Utorak 19. septembar 2017.
16 časova
Sala na četvrtom spratu IFDT

 

Seminar sa Mihaelom Dekerom i Klausom Vigerlingom:
Učešće i donošenje odluka u društvu

Učesnici: Michael Decker (KIT-ITAS), Klaus Wiegerling (KIT-ITAS), Slobodan Perović (Filozofski fakultet Beograd), Una Popović (Filozofski fakultet Novi Sad), Željko Radinković (IFDT Beograd), Olga Nikolić (IFDT Beograd), Srđan Prodanović (IFDT Beograd), Irena Fiket (IFDT Beograd), Mark Losoncz (IFDT Beograd), Aleksandar Pavlović (IFDT Beograd).

Sreda 20. septembar 2017.
14.00 – 18.00 časova
Sala na četvrtom spratu IFDT

 

Mihael Deker: Interdisciplinarna procena tehnologije autonomnih robota

Predavanje će biti održano na engleskom jeziku.

Roboti su jedan od retkih tehničkih sistema koji su već detaljno opisani i diskutovani u pogledu njihove moguće konstrukcije i efekata pre njihove proizvodnje. Međutim, imajući u vidu razvoj u poslednjim decenijama, odnosno to da se mnogo više mikroprocesora koristi kao takozvani mikrokontroleri za druge svrhe nego za računare (npr. u automobilima, avionima, kućama, mašinskim komandama, satelitima, mobilnim telefonima, mašinama za pranje veša, kamerama itd.), može se govoriti o automatizaciji ljudskog okruženja. Ovaj razvoj podrazumeva povećanu efikasnost, „minijaturizaciju“ i široku dostupnost u drugim oblastima: motori, pogoni, baterije, materijali, senzori itd. Ovi razvojni rezultati u robotičkim istraživanjima omogućavaju korišćenje robota u područjima primjene koji još uvijek nisu bili tehnički uređeni. Ovde će roboti delovati u kontekstima u kojima su do sada djelovali samo ljudi. U ovim delatnim kontekstima ljudi će biti zamenjeni robotima. Posebno je važno ukazati na konkretne kontekste, s obzirom na to da trenutno nije predviđeno sveopšte zamenjivanje ljudi robotima, nego paradigmu čini njihova međusobna saradnja. Pitanje zamenjivosti ljudi robotima može se rešiti polazeći iz različitih disciplinarnih perspektiva:

Kao prvo, postoji problem tehničke zamenljivosti. Robot će se koristiti samo ako je tehnički sposoban da obavlja radnje koje su potrebne za ispunjavanje određenog zadatka. Robot će uvek biti tehnički ocenjen u odnosu na konačnu svrhu, gde se nadmeće sa mogućim drugim postojećim sredstvima koja se mogu koristiti za istu svrhu. Tehnički kriterijumi za upotrebu robota proizilaze iz ove relacije sa konačnom svrhom. U sledećem koraku se postavlja pitanje da li je moguće generalizovati ove kriterijume, i na taj način identifikovati veće oblasti primene u kojima se ljudska akcija može zamijeniti tehnologijom, ili ne. Takva razmatranja u pogledu na konačnu svrhu brzo dostižu tačku gdje je neophodno proceniti prednosti robota (ekonomsku zamenljivost). To podrazumijeva ne samo striktno razmatranje troškova i koristi u ekonomskom smislu, gdje se često ne uzimaju u obzir aspekti šire definicije koristi. Ovo postaje očigledno kada se vrednuje učinak takozvanih „servisnih robota“, jer se usluga uvek povezuje sa aspektima kao što su prijateljstvo, pomoć, pažljivost, uljudnost. Koji se to argumenti mogu izneti u korist potraživanja ovih dodatnih aspekata usluga? Pozicija potražnje – kupaca – se mora razmatrati i iz druge perspektive. Na primer, neophodno je ispitati da li uvođenje robota kao aktera dovodi do promena sa pravnog gledišta (zakonska zamenljivost). Pitanja odgovornosti su takođe od velike važnosti. Ko je odgovoran za štetu koju je izazvao robot? Sa druge strane, postoje pitanja zaštite potrošača. Naime, u budućim scenarijima robotike dolaziće do susreta nestručnih lica i robota. Da li roboti stoga treba da budu dodatno opremljeni za ovakve „neočekivane“ susrete? Takođe, da li je potrebno pripremiti ljude na mogućnost takvih susreta? Postoje li neki dodatni aspekti koje treba razmotriti kada je reč o „podučavanju“ robota?

Konačno, mora se postaviti pitanje o tome da li postoje delatni konteksti u kojima bi moderna društva trebala isključiti integraciju robota. Ovo se može primeniti, na primer, na brigu o starim i bolesnim osobama, na obrazovanje dece, ili u sličnim delatnim kontekstima. Pitanje područja u kojima bi autonomni roboti trebalo da zamene ljude je snažno određeno pitanjem etičke zamenljivosti. Ova prezentacija uvodi interdisciplinarnu procenu tehnologije pozivajući se na slučaj autonomnih robotskih sistema. Područja njihove primene su, između ostalog, samohodna auta, kao i pomoćne tehnologije za osobe oboljele od demencije.

Mihael Deker (Michael Decker)
KIT-ITAS Karlsruhe

Studije iz fizike (uz dodatni studij ekonomije) na Univerzitetu Hajdelberg, diplomirao fiziku 1992. Godine, a 1995. godine stiče doktorat iz prirodnih nauka na Univerzitetu Hajdelberg (tema: spektroskopija kiseonika pri sagorijevanju pod visokim pritiskom); 2006. godine habilitacija na Univerzitetu u Frajburgu (interdisciplinarno istraživanje u okviru procene tehnologije). Član naučno-istraživačkog tima Evropske Akademije za istraživanje umetnosti i tehnologije, Bad Neuenahr-Ahrweiler GmbH (1997-2002). Član naučno-istraživačkog tima na institutu ITAS Karlsruhe (2003-2004). Zamenik šefa istoimenog instituta (2004-2014). Šef instituta (2014-2015). Oblasti rada: koncepti procene posledica tehnologije, metodologija interdisciplinarnog istraživanja, procena posledica tehnologije  u oblastima robotike i nanotehnologije.

 

Klaus Vigerling: Inteligentne mašine koje misle, delaju i odlučuju. Šta to znači za nas?

Konsekutivni prevod sa nemačkog: Željko Radinković

Predavanje nastoji da pokaže da inteligentne mašine trenutno, a, dok god su mašine alati, verovatno i na duži rok, u strogom smislu niti misle, niti delaju, niti odlučuju. One ne misle jer ne poseduju sposobnost transcendiranja situacija, osim ako neke od njih eksplicitno nisu naložene unutar nekog metaokvira. One ne delaju jer nisu u stanju da odgovaraju za posledice i nisu kompetentne da postavljaju ciljeve. One ne odlučuju jer računaju, dakle, ne biraju u pravom smislu te reči. Pa ipak su mišljenje, delanje i odlučivanje rasprostranjena antropomorfna pripisivanja koja ostavljaju posledice na naše sopstveno razumevanje i razumevanje društva. U njima se artikulišu ideologije, odnosno, metafizika u smislu neartikulisanih implikacija. Između ostaloga dolazi do pomeranja u pogledu na odgovornost, koja prikrivaju to da su ljudi sa specijalnim interesima i pogledima na svet oni koji snose odgovornost za konstruisanje i upotrebu inteligentnih mašina.

Klaus Vigerling (Klaus Wiegerling)
Institut za procenu posledica tehnike i analizu sistema (ITAS); Institut za tehnologiju Karlsrue (KIT) Nemačka

Studij filozofije, komparatistike i nemačke etnologije na Univerzitetu u Majncu. Promocija 1983. godine temom „Huserlov pojam potencijalnosti. Istraživanje smisla i granica transcendentalne fenomenologije kao univerzalne metode“. 2001. godine habilitacija u području filozofije na Tehničkom univerzitetu u Kajzerslauternu (Medijska etika). 2009. godine vanredni profesor na Tehničkom univerzitetu Karlsrue (filozofija). Od 2002-2010. godine naučni saradnik na SFB-projektu Nexus na Univerzitetu Štutgart (Institut za filozofiju tehnike i teoriju nauke, SFB 627 Nexus – Modeli okruženja za mobilne kontekstualno umeštene sisteme). 2011-2012. godine naučni saradnik na Institutu za filozofiju u Štutgartu (nastava). Od 2013. godine naučni saradnik na Institutu za procenu posledica tehnike i analizu sistema (ITAS) u Karlsrueu. Težišta istraživanja: filozofija dvadesetog i dvadeset prvog veka, filozofija kulture, medijska filozofija i medijska etika, fenomenologija i filozofija simbola.

 

Seminar sa Mihaelom Dekerom i Klausom Vigerlingom:
Učešće i donošenje odluka u društvu

Učesnici: Michael Decker (KIT-ITAS), Klaus Wiegerling (KIT-ITAS), Slobodan Perović (Filozofski fakultet Beograd), Una Popović (Filozofski fakultet Novi Sad), Željko Radinković (IFDT Beograd), Olga Nikolić (IFDT Beograd), Srđan Prodanović (IFDT Beograd), Irena Fiket (IFDT Beograd), Mark Losoncz (IFDT Beograd), Aleksandar Pavlović (IFDT Beograd).

Odgovarajuće istraživanje i inovacije (RRI) postali su orijentacioni pojam u trenutnom Istraživačkom okvirnom programu Evropske komisije. Međutim, konceptualni okvir RRI je i dalje „u izgradnji“ i stoga nejasan. U privremenim konceptualnim dokumentima može se naći preklapanje sa postojećim pristupima kao što su procena tehnologije ili predviđanje, a u službenim dokumentima Evropske komisije pet ključnih elemenata RRI se pominju kao društveni angažman, rodna ravnopravnost i rod u istraživačkom i inovativnom sadržaju, otvorenog pristupa, nauke i etike (H2020). Štaviše, naučnici nas podsećaju na naučene lekcije u vezi trandisciplinarnih istraživanja i srodnih kriterija kontrole kvaliteta.

Ovaj doprinos odnosi se na javno angažovanje kao centralni element odgovornog istraživanja i inovacija. Polazeći od perspektive participativne procene tehnologije, razmatraju se različiti konceptualni okviri učešća. Primeri se odnose na aranžmane fokusnih grupa u projektima procene posledica tehnike (TA), sve do prvog nemačkog dijaloga sa građanima, u kojem je učestvovalo do 800 građana.

Posted in Некатегоризовано