swiss regional unifr

Figuring out the Enemy: Re-imagining Serbian-Albanian Relations
Partners: IFDT, KZP Beton, individuals in Kosovo* and Albania team

 

FIGURA NEPRIJATELJA: (PRE)OSMIŠLJAVANJE SRPSKO–ALBANSKIH ODNOSA
FIGURING OUT THE ENEMY: RE-IMAGINING SERBIAN-ALBANIAN RELATIONS

Nosilac projekta: Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd
Trajanje projekta: 24 meseca
Koordinator projekta: Adriana Zaharijević

 

Projekat „Figura neprijatelja: (pre)osmišljavanje srpsko–albanskih odnosa“ zamišljen je kao prva zajednička inicijativa naučnika i intelektualaca iz Srbije, s Kosova i iz Albanije koja uključuje istraživački rad i promociju kritički orijentisanih nalaza. Cilj projekta je stvaranje trajne saradnje između naučnika, intelektualaca i kulturnih institucija iz Srbije, s Kosova i iz Albanije.

Projekat preispituje srpsko-albansko neprijateljstvo tako što nanovo istražuje događaje i diskurse iz dalje i bliže prošlosti, težeći da pruži objašnjenje i identifikuje zajedničke poglede, ideje i tradicije koje podrivaju sadašnje neprijateljstvo i promovišu saradnju. On ujedinjuje naučnike i istraživače iz raznih oblasti društveno-humanističkih nauka, književnosti i umetnosti iz Srbije, s Kosova i iz Albanije koji su rešeni da, koristeći raznovrsne analitičke metode, prodru u logiku srpsko–albanskog neprijateljstva i njegovih manifestacija.

Projekat obrađuje nekoliko oblasti, između ostalog istorijsku podlogu, književne i istorijske udžbenike, umetničke, književne i političke diskurse, medijski sadržaj, odnose i kolaborativne planove. Istraživački angažman podeljen je u nekoliko tematskih sekcija koje zajedno istražuju oblike konflikta koji s različitim intenzitetom traje već dugo vremena. Uvodne rasprave posvećene su istraživanju istorije i nasleđa obe nacije na zaleđu njihovih težnji ka istoj teritoriji. Istražuju se sećanja koja su prerasla u mitove, (re)konstrukcija prošlosti, ali i ključni savremeni događaji koji postaju obostrano uzgajani izvori neprijateljstva.

Istraživanje se usredsređuje na pronalaženje dominantne narativne građe, diskurzivnih sredstava korišćenih radi stvaranja koherentnih priča, ali i motiva koji potencijalno remete koherenciju preispitujući nacionalizam kao ideološku srž, od zvaničnog jezika SFRJ do savremenih udžbenika i medijskih narativa.

Prateći te analitičke linije, istraživanje je takođe usmereno na posebne studije slučaja (memorandumi akademija, proglašenje nezavisnosti Kosova, izložbe albanskih umetnika, Briselski sporazum itd.), istražujući kulturno-simbolične poteze i ključne političke i kulturne događaje u međusobnim odnosima.

Posebno su obrađivana kretanja u medijima. Tvrdi se da su medijski narativi uzgajani na dominantnom političkom diskursu, a koji i dalje umnogome zavise od diskursa o nacionalnosti, viktimizaciji, te koji su prožeti nacionalnim mitovima i tradicijama romantičnog nacionalizma.

Takođe, istraživači pokušavaju da dekonstruišu strateški rivalitet, težeći da otkriju šta proizilazi iz istorijskog i mentalnog čvora nasilja – iz narativa „dželata i žrtve“.

*     *     *

Srbi i Albanci dve su najbrojnije etničke grupe na zapadnom Balkanu. Turbulentan dvadeseti vek bio je svedokom brojnih obrta „etničke sreće“ na Balkanu, s premeštanjem moći s jedne grupe na drugu, s Kosovom kao žižom događanja. Na obe strane bolna istorijska sećanja su pojačavana konstantnim procesom viktimizacije, premeštanjem moći i sukobom oko teritorije. Vekovi zajedničke istorije ostaju opskurni ili u senci.

Ger Duijzings u knjizi Religija i politika identiteta na Kosovu tvrdi da je „ono što sada dominira u umovima većine Srba i Albanaca, kao i većine posmatrača, slika duboko ukorenjenog i nepremostivog razdora između Srba i Albanaca, ’drevnijeg’ i jasnijeg od podele u Bosni.“ Pored toga, većina savremenih istoričara u Srbiji daje sliku inherentno konfliktualnih odnosa, posebno zbog islamske religije Albanaca.

Slično tome, mnogi albanski intelektialci stvaraju sliku Albanaca kao žrtava Srba, i Kosova kao albanske etničke teritorije koju su Srbi okupirali. Takođe, postoji nekoliko studija koje istražuju ulogu intelektualne zajednice u oblikovanju procesa u regionu. Njihova žiža interesovanja je primarno bila veza između intelektualaca (najpre Srpske akademije nauka i umetnosti) i nacionalnih ideja. Uzimajući u obzir jugoslovensku prošlost, istoričarka Olivera Milosavljević pokazuje da je „trenutak kada su nacionalni programi zasnovani na unikatnim interesima etnosa bili definisani bez obzira na granice republike u kojoj živi i interesa drugih u okviru te zajendnice označio početak raskida sa kontinuiranom odbranom postojanja Jugoslavije“. Slično tome, Dušan Janjić naglašava da je srpski nacionalni program 1986. bio zasnovan na slici Srba kao žrtava, čak i mučenika. Nacionalni identitet je bio zasnovan na interno homogenoj nacionalnoj državi suočenoj sa spoljašnjim pretnjama (drugim etničkim grupama i nacijama), uz obnavljanje njegovog mitskog nasleđa.

Verujemo da je neophodno izaći iz začaranog kruga determinantnog pristupa prema kome se srpsko-albanski odnosi sagledavaju samo kroz prizmu Kosova. Naglasak rada je, dakle, usmeren na srpsko-albanske odnose uopšte, savremene prakse i poteze koji nadilaze usko shvaćenu paradigmu Kosova kao horizonta i granice njihovih relacija.

*     *     *

Značaj

Projekat se usredsređuje na istraživanje korena i manifestacija figure neprijatelja na tri teritorije sa dve dominantne nacije. Rad u okviru njega je fokusiran na etnički diverzitet i politiku zajednice u regionu koji većinom naseljavaju Srbi i Albanci. Takođe, ovim projektom teži se mapiranju i uticaju na političke, kulturne i akademske aktere na sceni, koji upravljaju procesom stvaranja diskursa o srpsko-albanskim odnosima.

Projekat može da ima snažan akademski, ali i politički značaj kao prva zajednička inicijativa naučnika i intelektualaca iz Srbije, s Kosova i iz Albanije. On promoviše lično, istraživačko i kulturno umrežavanje i saradnju između naučnika kao put za druge aktere i time doprinosi pomirenju Srba i Albanaca i njihovom cilju priključenja Evropskoj uniji.

Partnerska organizacija je za sada realizovala dve antologije srpske i albanske literature i dokazala da postoji javni interes u susednim kulturama za ovu temu. Takođe, privukla je izvestan broj mlađih autora i prevodilaca i poboljšala kulturalnu razmenu između kulturnih organizacija srpskog i albanskog civilnog sektora, što će predstavljati značajno iskustvo za ovaj projekat. Ipak, u regionu postoji očigledan nedostatak naučne refleksije i akademske saradnje u vezi s ovim temama.

Projekat „Figura neprijatelja: (pre)osmišljavanje srpsko–albanskih odnosa“ ima smisla samo ukoliko se ostvari na regionalnom nivou, pošto će učesnici iz Srbije, s Kosova i iz Albanije učestvovati u istraživanju, javnim događajima i publikacijama, što će, između ostalog, pojačati njihove lične veze i saradnju, te poboljšati javni dijalog.

Ishodi

Planirano je da rezultati rada na projektu budu predstavljeni na tri načina.

Prvo, na tri okrugla stola koji bi bili održani u Beogradu, Prištini i Tirani. Ovi okrugli stolovi će služiti za promociju, ali iznad toga, oni će okupiti relevantne aktere koji mogu da podrže i ohrabre saradnju šire akademske zajednice.

Drugo, projekat će biti krunisan velikom međunarodnom konferencijom na koju će bili pozvani istaknuti naučnici iz oblasti studija nacionalizma i relevantni politički akteri.

Treće, rezultati će biti predstavljeni u zborniku radova učesnika projekta pod naslovom Figura neprijatelja: (pre)osmišljavanje srpsko-albanskih odnosa, na tri jezika: engleskom, srpskom i albanskom. Knjiga će istovremeno biti objavljena na srpskom i albanskom jeziku, dok će engleska verzija biti pripremljena za štampu tokom druge godine projekta, s ciljem da se dopre do šire publike.

VESTI / PROJEKAT U MEDIJIMA

20160701_181916Albansko izdanje Figure neprijatelja predstavljeno u Tirani

Knjiga Figura e armikut: ripërfytyrimi i marrëdhënieve shqiptaro-serbe promovisana je u petak, 1. jula, u albanskom Ministarstvu kulture. Urednici ovog izdanja su Rigels Halili, Armanda Hysa, Adriana Zaharijević i Aleksandar Pavlović, a izdavač je Qendra Multimedia iz Prištine. Knjiga Figura e armikut predstavlja albansko izdanje zbornika radova koji je prethodno, u izdanju Instituta za filozofiju i društvenu teoriju i KPZ Beton, objavljen na srpskom jeziku pod naslovom Figura neprijatelja: preosmišljavanje srpsko-albanskih odnosa. U knjizi je sakupljeno 24 članka srpskih i albanskih autora od kojih svaki na svoj način preispituje uvrežene negativne stavove i predrasude između dva naroda. Promocija je održana u albanskom Ministarstvu kulture, uz prisustvo niza istaknutih intelektualaca i uticajnih ličnosti, kao što su Miroljub Zarić, ambasador Srbije u Tirani, dr Odeta Barbullushi, zamenica ministra spoljnih poslova Albanije i drugi. Po rečima urednika i komentatora, reč je o dosad najopsežnijem uvidu u srpsko-albanske odnose koji je dostupan na albanskom jeziku, i takav nudi veoma potreban kritički pogled na uvrežene stavove o vekovnom međusobnom neprijateljstvu.

Kao što su urednici izdanja istakli u Predgovoru i na samoj promociji, knjiga je nastala iz čvrstog uverenja da je teorija duboko politična i istovremeno predstavlja integralni deo okvira za razmišljanje o političkim problemima i idejama, a ima za cilj da ponudi kritički zasnovan uvid u politike prijateljstva. Prema autorima studije, tekuće neprijateljstvo između Srba i Albanaca uspostavljeno je tek u poslednjoj četvrtini devetnaestog veka. Tokom duge istorije međusobnih odnosa zabeleženo je mnoštvo primera pozitivnih percepcija između Srba i Albanaca, zajedničkog poštovanja istih patrijarhalnih vrednosti, međusobne saradnje i slično. Grupa intelektualaca okupljena u zborniku Figura neprijatelja/Figura e Armikut zalaže se stoga za reafirmisanje ovih pozitivnih primera i promovisanje prijateljstva između dve nacije.

Detaljne izveštaje o predstavljanju zbornika u Tirani preneli su i albanski štampani i elektronski mediji: http://www.balkanweb.com/gazetashqiptare/figura-e-armikut-si-u-bene-shqiptaret-nga-heronj-ne-torturues-ne-serbi/

http://www.pasqyre.al/kryesore/figura-e-armikut-shqiptaret-ne-serbi-nga-heronj-ne-njerez-te-eger/

UCL figuring out the enemy

Figura neprijatelja pozitivno prihvaćena u Londonu

Zbornik Figura neprijatelja: (pre)osmišljavanje srpsko–albanskih odnosa (IFDT & KPZ Beton, 2015) je predstavljen pred brojnom publikom u Centru za studije jugoistočne Evrope Univerzitetskog koledža u Londonu. Urednici Adriana Zaharijević, Gazela Pudar Draško i Rigels Halili su prezentovali kako je projekat započeo i koji su mu glavni ciljevi. Potom je usledila panel diskusija na kojoj su govorili eksperti za region jugoistočne Evrope Eric Gordy, Stephanie Schwandner-Sievers, Bojan Aleksov i Gëzim Krasniqi. Focus diskusije je bio na izazovima na putu prevazilaženja neprijateljstva i promocije saradnje između Srba i Albanaca u regionu. Svi učesnici su naglasili da je Figura neprijatelja inovativan i vredan doprinos istraživanju međusobnih odnosa dve nacije, naročiton stoga što nastoji da pruži neutralni pregled procesa koji su se dešavali u protekla dva veka na obe strane.

Projekat Figura neprijatelja: (pre)osmišljavanje srpsko–albanskih odnosa dovodi u pitanje srpsko-albansko neprijateljstvo tako što nanovo istražuje događaje i diskurse iz dalje i bliže prošlosti, težeći da pruži objašnjenje i identifikuje zajedničke poglede, ideje i tradicije koje podrivaju sadašnje neprijateljstvo i promovišu saradnju. On ujedinjuje oko 30 istraživača iz raznih oblasti društveno-humanističkih nauka, književnosti i umetnosti iz Srbije, s Kosova i iz Albanije koji su rešeni da, koristeći raznovrsne analitičke metode, prodru u logiku srpsko–albanskog neprijateljstva i njegovih manifestacija.

25990928415_0e2b9665cd_mNa međunarodnom sajmu knjiga u Lajpcigu 20. marta predstavljeni su rezultati projekta Figura neprijatelja, koji IFDT sprovodi uz podršku švajcarskog Programa za podršku regionalnih istraživanja. Tribina je obuhvatila prezentaciju projekta, predstavljanje zbornika “Figura neprijatelja: preosmišljavanje srpsko-albanskih odnosa”, kao i razgovor sa pojedinim istraživačima o rezultatima njihovih istraživanja i trenutnom stanju srpsko-albanskih odnosa. Prisutnima je podeljeno i specijalno sajamsko izdanje Betona na nemačkom jeziku, koje sadrži izbor novinskih članaka prethodno objavljenih u Danasu (Betonu) i prištinskoj Koha Ditore.

Domaćin događaja bila je Traduki prevodilačka mreža, a govorili su neki od istraživača sa projekta: Agron Bajrami, glavni i odgovorni urednik Koha Ditore, Armanda Hisa, naučni saradnik Centra za albanske studije iz Tirane i Aleksandar Pavlović, naučni saradnik IFDT-a. Moderator tribine bio je Ulrih Ladurner (Ulrich Ladurner), urednik spoljnopolitičke redakcije nemačkog nedeljnika Zajt (Die Zeit).

92BFF806-1045-4799-B193-3120CB02DAF0_w640_r1_sUrednici zbornika „Figura neprijatelja“ gosti najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa u kome se razgovaralo o tome koliko negativni stereotipi opterećuju odnose dva naroda.

http://www.slobodnaevropa.org/content/srbi-i-albanci-su-nekada-zajedno-ratovali-protiv-turaka/27536073.html

Figura-neprijatelja-540x764Redakcija Betona, 11. januar 2016. Premijera: Figura neprijatelja (produkcija: Bratislav Kostić, Petroglyph, Beograd) 

„Ovaj TV prilog je ostvaren u okviru projekta „Figura neprijatelja: preosmišljavanje srpsko-albanskih odnosa“, koji sprovode Institut za filozofiju i društvenu teoriju i KPZ Beton iz Beograda. Projekat finansira Regionalni program za promociju istraživanja na zapadnom Balkanu (RRPP), koji vodi Univerzitet u Friburgu, uz finansijsku podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC). Mišljenja izneta ovde su gledišta autora i ne predstavljaju nužno mišljenja Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC) niti Univerziteta u Friburgu”.

TV Mreza 778pr02Mreža, 15. decembar 2015. O projektu „Figura neprijatelja: Preosmišljavanje srpsko-albanskih odnosa“ FIGURA NEPRIJATELJA, pisci, novinari i naučnici o srpsko-albanskim odnosima: U beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju nedavno je održana promocija knjige „Figura neprijatelja”. Reč je o zborniku istraživačkih tekstova naučnika, novinara i pisaca iz Albanije, Srbije i sa Kosova, koji se iz različitih uglova bave srpsko-albanskim odnosima. Kako je nastala „Figura neprijatelja” i ima li prostora za preosmišljavanje novih odnosa gledamo u prliogu Bobana Trajkovića. http://www.mreza.rs/tv-network/previous-episodes/210608/nato-u-cg-o-srpsko-albanskim-odnosima-koraks-u-denvniku.html

 

 

figura_neprijateljaFigura neprijatelja: preosmišljavanje srpsko-albanskih odnosa / [urednici Aleksandar Pavlović… [Et al.] ; prevod sa albanskog jezika Filip Vukadinović ; prevod sa engleskog jezika Ana Sivački, Miloš Živanović, Aleksandar Pavlović], Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju : Beton, 2015, 464 str.
COBISS