Institut za filozofiju i društvenu teoriju vas poziva na međunarodni kolokvijum sa Akselom Honetom ,,Demokratija, socijalizam i angažman: Aksel Honet i kritička teorija danas”, koji će se održati od 21-22. juna u Beogradu.

Demokratija, socijalizam i angažman: Aksel Honet i kritička teorija danas

Kritička teorija se danas suočava sa trostrukim izazovom: treba da objasni dalekosežne društvene transformacije koje su potkopale demokratiju širom sveta tokom protekle decenije, postavi normativne osnove za kritiku ovih procesa u jednom univerzalističkom smislu i predstavi viziju dobrog društva koja može da pruži, ne samo normativnu orijentaciju, već i političku inspiraciju za različite vrste progresivnog društvenog angažmana danas. Pri svim ovim zadacima, kritička teorija ne sme da podlegne opasnosti epistemološkog autoritarizma i posledičnom partikularizmu sopstvene dijagnoze društvenih problema. Aksel Honet se u svom radu, verovatno više od bilo kog drugog autora, posvetio sintezi ovih osnovnih zadataka kritičke teorije u okviru jedne sveobuhvatne društveno-teorijske perspektive. Od njegove rane kritike Habermasa do njegove zrele teorije priznanja, Honet je nastojao da formuliše kritiku nepravde i dominacije u savremenom kapitalizmu koja bi istovremeno pružila društveno-teorijski uvid u dubinske strukturne uzroke istrajnih oblika nepravde, bila dovoljno postmetafizička da adekvatno odgovori na kritike za esencijalizam, partikularizam i perfekcionizam, i prevazišla epistemološki autoritarizam kroz razvijanje jednog posebnog senzibiliteta za iskustva društvenih aktera. Kulminacija ovog projekta je Honetova zrela neohegelovska perspektiva utemeljena na koncepciji „socijalne slobode“, najsistematičnije razvijena u njegovim skorašnjim studijama Pravo slobode i Ideja socijalizma. Polazeći od Honetove perspektive kao primera kritičke teorije u svom najsamorefleksivnijem i najnijansiranijem izdanju, ovaj međunarodni kolokvijum će ispitati u kojoj meri je kritička teorija danas sposobna da pruži konceptualna sredstva za dijagnostikovanje i prevazilaženje nepravde u doba složenih oblika društvene dominacije i razgradnje liberalne demokratije iz dva navodno suprotstavljena pravca: tehnokratskog „radikalnog centralizma“ i desnog populizma.