4. avgust 2018.
Peščanik
Miladin Životić: alternativa zaboravu
Adriana Zaharijević i Milivoj Bešlin

 

15. jul 2018.
FoNet
Između normalizacije i odlaganja
Predrag Milidrag

 

14. jul 2018.
N1
Odlaganje rešenja za Kosovo ne bi donelo ništa
Predrag Milidrag

 

26. avgust 2017.
Politika
Osamdeset godina „Gernike“
Miloš Ćipranić

 

15. februar 2018.
Danas
Sukob ministara oko kampanje za podsticaj rađanja
Jelena Ćeriman

 

29. januar 2018.
N1
U dijalogu o Kosovu dosad bez realnih rešenja
Predrag Milidrag

 

25. januar 2018.
Gostovanje u emisiji Pres i ja
RTV
Tema: Unutrašnji dijalog o Kosovu
Predrag Milidrag

 

1. decembar 2017.
Danas
Angažman i dijalog kao pretpostavke demokratije
Gazela Pudar Draško

 

4. avgust 2017.
Aljazeera Balkans
Reforme rada na Balkanu su otvoreno nasilne
Aleksandar Matković

 

2. avgust 2017.
Peščanik
Melancholic, unequal and devoid of common sense
Adriana Zaharijević

 

31. 07. 2017.
Blic
Bešlin: Konstantinović je bio u pravu, Srbiju će prožderati sopstveni nacionalizam
Milivoj Bešlin

 

30. 07. 2017.
Gostovanje u emisiji Živa istina (CG)
Milivoj Bešlin

 

10. juli 2017.
Radio Slobodna Evropa
Bešlin: Negiranjem genocida Srbija osuđuje sebe
Milivoj Bešlin

 

29. juni 2017
NIN
Zatočenici smo lažnih istorijskih lekcija
Jelena Vasiljević

 

13. maj 2017.
Peščanik
Mitologija, politika i istorija na blajburškom polju
Milivoj Bešlin

 

27. april 2017
Proletter
Treba li levica odustati od građanstva?
Jelena Vasiljević

 

20. april 2017.
Peščanik
Normalna seksualnost
Adriana Zaharijević

 

Beton (objavljeno i u listu Danas)
Ove godine u Prizrenu
Aleksandar Pavlović

 

23. februar 2017.
Koha ditore, prevod na portalu Helsinškog komiteta
Biti ili ne biti u UNESCO-u  
Aleksandar Pavlović

 

Prometej, 27.12.2016.
Intervju sa Adrianom Zaharijević

 

Politika, 11. maj 2016.
„Ostavite institute da rade svoj posao”
Aleksandar Fatić

 

Beton, 24. februar 2016.
Zajednica i radikalna ljudskost
Adriana Zaharijević

 

Politika, 11. januar 2016.
Intervju
Petar Bojanić: Teroristi bez dileme
Autor: Miloš Ćipranić
„Zločini i zle radnje, a onda i rat, nastaju kada preventivno ili hitno odgovarate na nasilje i uvrede, kada preterujete u odgovorima, ali i onda kada uopšte ne odgovarate”.

Redakcija Betona, 11. januar 2016.
Premijera: Figura neprijatelja
Produkcija: Bratislav Kostić, Petroglyph, Beograd
„Ovaj TV prilog je ostvaren u okviru projekta „Figura neprijatelja: preosmišljavanje srpsko-albanskih odnosa“, koji sprovode Institut za filozofiju i društvenu teoriju i KPZ Beton iz Beograda. Projekat finansira Regionalni program za promociju istraživanja na zapadnom Balkanu (RRPP), koji vodi Univerzitet u Friburgu, uz finansijsku podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC). Mišljenja izneta ovde su gledišta autora i ne predstavljaju nužno mišljenja Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC) niti Univerziteta u Friburgu”.

 

Dan online, 31. 12. 2015.
Intervju
Predrag Milidrag
„Žalim za Jugoslavijom i tiražima od 5.000 knjiga”

 

Danas, 18. decembar 2015.
Intervju ad hominem:
Petar Bojanić: Za razliku od Rusije Zapad ima teoriju rata
Autorka: Nataša Odalović
“Čovek koji je poslednjih deset godina napisao neke od, pokazaće vreme, najznačajnijih knjiga na ovim prostorima, koje, i mada očišćene od svake dnevne politike, daju kao iz rukava odgovore na gotovo sva važna politička pitanja koja svakodnevno i neuspešno postavljamo svi: političari, lideri, novinari, građani. Njegove knjige nas ne nagovaraju na Evropu, ali one su ono zavodljivo polje normalnosti i ubedljivosti, za kojim, konačno, svi uveliko žudimo, a koje čine izlišnim svaki nagovor na nešto što se oduvek podrazumevalo, u ovom slučaju za Srbiju koja i geografski i duhovno stanuje u Evropi, samo se to, sticajem okolnosti i ćutanjem filozofa, zaboravlja ponekad i decenijama. U Francuskoj, kod najprestižnijeg francuskog izdavača Vran objavljena je Bojanićeva knjiga Nasilje i mesijanizam, a na Institutu u Beogradu u toku je zanimljiva serija predavanja sećanja na Institut”.

 

19–21. novembar 2015.
Vox Feminae 25. novembar 2015.
Intervju
Judith Butler: Zamišljam da je moguća borba za globalnu demokratiju na nenasilnim osnovama
Autorka Adriana Zaharijević
„Judith Butler ostaje privržena radikalno-demokratskim principima, iako priznaje da se ne može govoriti o zadatim okvirima, ustanovljenoj demokratiji koja je u nekom singularnom obliku reprezentativna za sve druge: demokratija iskrsava i nestaje, uvek je tu uz rizik po nju samu, i uvek zavisi od onih koji nastoje da je oblikuju. Ideje ranjivosti i međuzavisnosti koje su u samoj srži njenog rada u poslednjih deset godina, takođe su ugrađene u ovakvo shvatanje demokratije. Na jednak način za to je ključna i ideja solidarnosti: uprkos razlikama, uprkos pritiscima, uprkos iscrpljenosti, solidarnost znači da ćemo ostati u grupi s drugima, s drugima zajedno, zbog deljenog doživljaja nepravde ili ogorčenosti.”

 

NIN, 23. novembar 2015.
Džudit Batler: I dalje imamo mogućnost za revoluciju
Autor: Dušan Maljković
“U okviru trodnevne međunarodne konferencije Grupe za studije angažovanosti Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Kako delovati zajedno: od kolektivnog angažmana do protesta, jedna od vodećih feminističkih i kvir teoretičarki zapadne hemisfere Džudit Batler održala je predavanje ’Ranjivost/Otpor’ u Dvorani Kulturnog centra Beograda. Predavanje je privuklo veliku pažnju javnosti i u tom kontekstu se nadovezalo na trend dobre posećenosti u Beogradu gostujućih „velikih imena filozofije“, kao što je Slavoj Žižek, Žak Ransijer i Alen Badju.”

 

RTS, 23. novembar 2015.
Predavanje Džudit Batler – Kulturni dnevnik
Prilog u Kulturnom dnevniku na Radio Televiziji Srbije o gostovanju Džudit Batler na međunarodnoj konferenciji „Kako delovati zajedno: od kolektivnog angažmana do protesta“ u organizaciji Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu.
„Beograd ne pamti skoro ovakvo interesovanje za predavanje iz filozofije“.

 

Vreme, 19. novembar.2015.
Adriana Zaharijević: Misliti mogućnost otpora
“Džudit Batler prvi put dolazi u Beograd. Govoriće upravo o otporu i ranjivosti. Sredina u kojoj ćemo je dočekati dobro poznaje teme kojima se bavila, ali i specifično feministički otpor ratu, nacionalizmu i fikciji neranjivosti. Samo nekoliko dana posle Pariza i Bejruta, kada se ceo svet poziva na molitvu, a znamo da nisu sve molitve jednako vredne, posebno je važno zaustaviti se, bar nakratko, i misliti tu ranjivost, misliti mogućnosti otpora.”

 

Thinking Beyond Capitalism
22–27. 6. 2015.

NIN, 1. avgust 2015.
Intervju sa Ketrin Samari
Kapitalizam postaje varvarski

“Nedavno završena trodnevna konferencija ’Razmišljanje izvan kapitalizma’ u organizaciji Instituta za filozofiju i društvenu teoriju je, osim što je u Beogradu okupila neke od najpozvanijih evropskih kritičara kapitalizma, kroz debate problematizovala i niz posve aktuelnih pitanja. Iako je uveliko jasno da se Evropa i svet nalaze na istorijskoj raskrsnici nakon koje nema nazad, čini se da je Grčka ta koja je prva zakoračila nekom novom putanjom. I, kako za sada izgleda – ipak se vratila nazad, prihvatanjem poslednjih uslova ’trojke’ – MMF-a, Evropske komisije i Evropske centralne banke. Koliku će cenu Cipras i Grci zbog toga platiti, hoće li španski Podemos nešto učiniti drugačije, gde se u toj koloni „marginalnih Evropljana“ nalaze balkanske zemlje… o svim ovim i još nekim pitanjima smo razgovarali s Katrin Samari, profesorkom ekonomije na Univerzitetu Pariz-Dofin, koja se bavi istočnom Evropom, bivšom Jugoslavijom, ekonomskom i legislativnom dimenzijom kapitalizma i mogućnostima njegovog podrivanja.”

 

RTS, 7. jul 2015.
Emisija „Oko magazin“
Volfgang Merkel
Volfgang Merkel, profesor političkih nauka iz Berlina i učesnik programa “Razmišljanja o kapitalizmu”, gostovao je na RTS-u gde je govorio o odnosu demokratije i kapitalizma.
https://www.youtube.com/watch?v=6coETvPpthw

 

RTS, 30. jun 2015.
Emisija Vidik
Kriza kapitalizma
Snimak emisije Vidik povodom konferencije “Razmišljanja o kapitalizmu”. U emisiji su gostovali Žerar Dumenil, francuski ekonomista i učesnik konferencije, Aleksandar Matković,  Institut za filozofiju i društvenu teoriju, i Nikola Kajtez.

Video dostupan na: https://youtu.be/bt7K_Y02OZ0

 

Radio Slobodna Evropa, 27. jun 2015.
Intervju sa G.M. Tamašem
U Evropi će biti novih zidova

Povodom “Razmišljanja o kapitalizmu”, Radio Slobodna Evropa objavljuje intervju sa mađarskim filozofom i gostom konferencije Gasparom Miklošem Tamašem.

“U Mađarskoj, dve desničarske partije imaju ogromnu većinu, a između njih je veoma mala razlika. Vladajuća desnica i opoziciona ekstremna desnica, u suštini govore iste stvari. U celoj Evropi, zbog toga što ne postoje alternative sistemu, ljudi pronalaze „žrtvenu jagnjad“, a ona se uvek pronalaze u strancima, homoseksualcima i tako dalje. U narednom koraku, imamo intelektualce pune mržnje, modernu kulturu ispunjenu mržnjom… To je slika. Očajna je i depresivna.”

„Before and After“, 23. jun 2015.

Intervju s Grupom za studije angažovanosti
Povodom programa “Razmišljanja o kapitalizmu” je izašao intervju Ivane Čalije sa delom organizacionog odbora za portal “Before and after”.

Ovim povodom razgovarali smo sa organizatorima, članovima Grupe za studije angažovanosti Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, Gazelom Pudar Draško, Igorom Cvejićem, Anom Birešev, Adrianom Zaharijević i Tamarom Petrović Trifunović. Grupa za studije angažovanosti je osnovana prošle godine kao istraživačka jedinica IFDT-a koja okuplja filozofe, sociologe i antropologe u zajedničkom poduhvatu preispitivanja problema angažovanosti, svestranog kritičkog ispitivanja postojećih društvenih praksi i osmišljavanja alternativnih javnih politika.

 

Danas, 12. jun 2015.
Intervju sa Džodi Din
Komunizam ima mnogo toga da ponudi
„’Horizont nije izgubljen. Sve je moguće’, smatra Džodi Din, koja pojam horizonta shvata kao dimenziju iskustva koju nikada ne možemo izgubiti, čak i ako je ne vidimo. Horizont oblikuje našu situaciju i nužna je dimenzija naše aktuelnosti. U pogledu politike, komunizam je horizont koji uslovljava naše iskustvo i zahvaljujući kome nam se menja perspektiva; ponovo se javlja kao magnet za političku energiju zato što je bio i ostao alternativa kapitalizmu.