март
29
2017.

Igor Cvejić, Ciklus Filozofija emocija

Sreda 29. mart u 12 časova
Sala na I spratu Instituta

Igor Cvejić, Institut za filozofiju i društvenu teoriju

Promene paradigmi u teorijama emocija u XX i XXI veku

Uvodno predavanje ciklusa „Filozofija emocija“ imaće za cilj da predstavi osnovne tendencije unutar savremenih teorija emocija, kao i da ukaže na društveno-politički značaj emocija.
Od početka XX veka dominantnu poziciju u razumevanju emocija, posebice na anglosaksonskom govornom području, zauzima takozvana (1) Džejms-Langeova teorija emocija, koju su u slično vreme razvili Vilijam Džejms i fizičar Karl Lange. Prema ovoj teoriji emocije se objašnjavaju preko (primarne) telesne promene, i percepcije ove promene (feeling). Ona je zaslužna za veliki napredak filozofije emocije i njenu integraciju sa neuronaučnim istraživanjima, ali je istovremeno pokazala nedostatnost da odgovori na problem intencionalnosti emocija, kao i ne mogućnost da emocije tumači drugačije nego kao aracionalna stanja. Kao reakcija na ove probleme, kao i određene probleme u objašnjenju racionalnog delanja, javile su se (2) kognitivne teorije emocija, koje su pripisivale emocijama osobine kognitivnih stanja. Takozvane ’rane’ kognitivne teorije emocija najčešće su emocije poistovećivale sa sudovima ili verovanjima, zanemarujući motivacioni aspekt i doživljajni kvalitet emocija. Izvesni autori su na ovaj izazov odgovorili (3) komponentnom teorijom, prema kojoj bi se emocije sastojale od kognitivne komponente (verovanja) plus motivacione komponente (žudnje) plus osećaja telesne promene. U poslednje vreme sve brojnija su stanovišta da se emocije moraju razumeti (4) kao mentalna stanja sui generis, pri čemu se naglasak stavlja na intencionalnost emotivnog doživljaja.

U drugom delu izlaganja daće se osnovne napomene o društveno-političkom značaju (teorija) emocija. Pre svega, pažnja će biti usmerena na napuštanje paradigme da su emocije isključivo privatna stanja, i skretanju pažnje nCiklus „Filozofija emocija“ ima za cilj da javnosti predstavi različite pravce u filozofiji emocija, kao i da otvori diskusiju o shvatanju emocija i njihovom značaju.

Igor Cvejić je istraživač saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju i član grupe za studije angažovanosti.  Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu je nedavno odbranio doktorsku disertaciju pod naslovom „Kantova teorija osećaja“. Sfere njegovog istraživanja su filozofija emocija, estetika, kolektivna intencionalnost, teorija delanja i društveni angažman.

Program ciklusa za tekući semestar:
sreda 29. mart, 12h
Igor Cvejić – Promene paradigmi u teorijama emocija u XX i XXI veku
sreda 3. maj, 12h
Natalija Jovanović – Nagoni i žudnje u prozi i filmu Živojina Pavlovića
sreda 10. maj, 12h
Predstavljanje knjige Nebojše Grubora „Kant i zasnivanje moderne estetike. O osećaju prosuđivanja svrhovite forme lepog predmeta
sreda 31. Maj, 12h
Tri predavanja o Kantovom shvatanju osećaja
Ivan Vuković – Račun zadovoljstva kod Platona i Kanta
Tamara Belenzada – Kantovo shvatanje afekata i strasti
Igor Cvejić – Kant o intencionalnosti osećajaa pitanja intersubjektivnosti emocija, deljenju emocija, kao i vezanosti emocija (odnosno afekata) za društveno-politički kontekst. U okviru toga navešće se i neke konkretne tendencije u socijalnoj ontologiji, različitim naglašavanjima veze politike i afekata, kao i potenciranju uvažavanja značaja emocija kao predmeta istraživanja društvenih nauka, na primer, u analizi društvenih pokreta.