22. oktobar 2013.

Ciklus predavanja „Filozofska i ekonomska analiza duga“

Pozivamo vas da 22. oktobra prisustvujete programu posvećenom analizi  duga koji se organizuje u saradnji Beogradskog sajma knjiga, Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, Centra za etiku, pravo i primenjenu filozofiju i Francuskog instituta.

Najnovija svetska ekonomska kriza ponekad se naziva i krizom duga. Ako je isprva ova sintagma kriza duga mogla da se razume samo na jedan uobičajen način, sa dužinom trajanja krize kao da se sve više aktivira i onaj drugi, gotovo neočekivani, smisao koji dovodi u pitanje i sam dug. Ovo dovođenje duga u pitanje, naknadno nas podseća da je filozofija još početkom poslednje decenije prošlog veka to pitanje već najavila: „Čovek nije više zatočeni čovek disciplinarnih društava, nego zaduženi čovek društva kontrole“.  Ovo je prilika da se o pitanju duga, kao i o onome što ga dovodi u pitanje – razmišlja.

10:00 – 11:15 Maurizio Lazzarato (Pariz)
Beskonačni dug

11:15 – 12:15  Mark Losoncz (Beograd/Novi Sad) i Aleksandar Stojanović (Beograd) Istorizacija duga i strategije otpora

12:15 – 13:15 Petar Bojanić i Sanja Todorović (Beograd)
Dug: dvosmislenost negativnog

Moderatori: Igor Cvejić i Aleksandar Stojanović


58. Međunarodni beogradski sajam knjiga: PROSTORI SLOBODE

Beogradski sajam, Hala 1a, sala „Borislav Pekić“

Okrugli sto i predavanja: „Između duga i slobode“

Utorak, 22. oktobar

16.00 – 19.00 časova

Uvodna predavanja:
Guillaume Sibertin-Blanc (Pariz) – Suvereni dug: antropologija i politika
Elettra Stimilli (Rim) – Kult Duga
Igor Krtolica (Beograd/Lion)

Ostali učesnici u diskusiji: Maurizio Lazzarato (Pariz), Aleksandar Stojanović (Beograd), Mark Losoncz (Beograd/Novi Sad), Petar Bojanić (Beograd) i Sanja Todorović (Beograd)

Moderator: Igor Cvejić
Na francuskom. Simultani prevod obezbeđen.

19.00 – predavanje: Proizvodnja zaduženog čoveka

Govori: Maurizio Lazzarato (Pariz)

Povodom knjige: La Fabrique de l’homme endetté. Essai sur la condition néolibérale. (Proizvodnja zaduženog čoveka. Eseji o neoliberalnom stanju, Pariz, 2011)

Odnos poverilac-dužnik – predmet ove knjige- intenzivira mehanizme eksploatacije i
dominacije na svakom nivou društva, jer za njega ne postoji razlika između radnika i
nezaposlenih, potrošača I proizvođača, radnih i ne-radnih populacija, penzionisanih i socijalnih slučajeva. Svako je „dužnik“, odgovoran i kriv pred kapitalom. Kapital je postao Veliki poverilac i Univerzalni poverilac.

Biografije učesnika:

Maurizio Lazzarato je italijanski sociolog, filozof i aktivista koji se nakon svojih studija na Univerzitetu u Padovi preselio u Pariz gde i trenutni živi i radi kao nezavisni istraživač. Jedan je od osnivača uticajnog pariskog časopisa Multitudes i član je Collège International de Philosophie. Pre svega se bavi nematerijalnim radom, radnom snagom, ontologijom rada, prekarijatom, kognitivnim kapitalizmom, biopolitikom, socijalnim pokretima, aktivizmom i umetnošću.
Njegova glavna dela su sledeća: Lavoro immateriale. Forme di vita e produzione di soggettività, Les Révolutions du capitalisme, Le Gouvernement des inégalités. Critique de l’insécurité néolibéraleand Expérimentations politiques.

Guillaume Sibertin-Blanc predaje savremenu filozofiju (Université Toulouse le Mirail) i programski direktor je na Collège International de Philosophie. Glavna polja njegovog interesovanja su vezana za savremenu političku filozofiju i postmarksizam, zatim za odnos između filozofije, humanih nauka i psihoanalize nakon Drugog svetskog rata.
Objavio je više knjiga, između ostalog priručnik za političku filozofiju (Philosophie politique XIXe-XXe siècle, Presses Universitaires de France, 2008), dva dela o političkoj teoriji Deleza i Gatarija (Deleuze et l’Anti-oedipe: la production du désir, Presses Universitaires de France, 2010; Politique et Etatchez Deleuze et Guattari : essai sur le matérialisme historico-machinique, Presses Universitaires de France, 2013). Trenutno priprema četiri knjiga za štampu.

Elettra Stimilli je istraživač na Univerzitetu Salerno (Italija), gde je odbranila i svoju doktorsku tezu. Priredila je i prevela izdanja Jakoba Taubeza (Jacob Taubes), takođe priređivala je i izdanja Aleksandra Koževa (Alexandre Kojève). Glavno polje njenog naučnog istraživanja je spoj između ekonomije, filozofije i hrišćanskog pojma asketizma, kome je pristupila i preko rada Mišela Fukoa (Michel Foucault). Objavila je mnoštvo publikacija, među kojima je najpoznatija njena knjiga iz 2011. godine pod naslovom Dug živih. Asketizam i kapitalizam (Il debito vivente. Ascesi e capitalismo)

Igor Krtolica je istraživač pripravnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju. Doktorirao je na École Normale Supérieure de Lyon (Francuska) na temu Une nouvelle orientation dans la pensée. Pour une lecture systématique de la philosophie critique de Gilles Deleuze („Nova orijentacija u mišljenju. Za sistematsko čitanje kritičke filozofije Žila Delez „).

Sanja Todorović, po obrazovanju matematičar, prevodi savremenu francusku filozofiju. Oblast interesovanja: odnos matematike i filozofije, a posebno uticaj radova francuskih filozofa logičara Kavajesa i Lotmana, i grupe matematičara Nikola Burbaki na strukturalizam i poststrukturalizam.

Petar Bojanić je direktor Instituta za filozofiju i društvenu teorijuRukovodi i Centrom za etikupravo i primenjenu filozofiju  (CELAP).

Aleksandar Stojanović je završio filozofiju u Beogradu, gde je trenutno na master studijama. Član je kolektiva za teorijsku praksu Gerusija i uredništva časopisa Stvar. Glavna polja njegovog interesovanja su vezana za političku ekonomiju, marksizam i socijalističku političku epistemologiju. U vezi sa ovom tematikom objavio je niz tekstova i intervjua u časopisima kod nas i u regionu, i održao niz izlaganja. Jedan je od organizatora seminara za političku ekonomiju na IFDT u Beogradu.

Mark Losoncz je saradnik na projektu Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu, odnosno doktorant je na Univerzitetu u Novom Sadu gde se bavi teorijama biopolitike. Oblasti njegovog interesovanja su pre svega politička filozofija, odnos sociologije i filozofije, istorija francuske filozofije i istorija istočne Evrope. Član je kolektiva za teorijsku praksu Gerusija i uredništva časopisa Stvar. U štampi je njegova prva knjiga (Zaslepljujuće mašine – filozofski spisi, na mađarskom jeziku). Bavi se i prevođenjem.

Posted in Некатегоризовано