Etika i politike životne sredine: institucije, tehnike i norme pred izazovom promena prirodnog okruženja (2011 – 2018)

ISTRAŽIVANJE KLIMATSKIH PROMENA I NJIHOVOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU: PRAĆENJE UTICAJA, ADAPTACIJA I UBLAŽAVANJE

Potprojekat br. 17: Etika i politike životne sredine: institucije, tehnike i norme pred izazovom promena prirodnog okruženja

Projektni ciklus Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Integralna i interdisciplinarna istraživanja – Prioritetna oblast 3: „Zaštita životne sredine i klimatske promene“

 

Broj projekta: 43007

Vreme trajanja projekta: 2011–2018.

Rukovodilac projekta: prof. dr Ratko Kadović, redovni profesor
Rukovodilac potprojekta: prof. dr Petar Bojanić, naučni savetnik

Iako se načelno više ne dovodi u pitanje da je životna sredina ugrožena, i dalje postoje kontroverze oko modaliteta naučnog pristupa rešavanju postojećeg stanja. Poslednjih decenija dvadesetog veka političari i pravnici, uz pomoć ekspertiza naučnika iz obasti prirodnih nauka, pokušali su da skupom pravila normiraju postupanje čoveka prema prirodnom okruženju. Pravna regulacija je, međutim, u tom pristupu bila isključiva rukovodeća instanca, pa je recipročno izostalo etičko tematizovanje samog odnosa čoveka i prirode.

Drugi pristup je bio obuhvatniji. On je započeo elaboracijom ideje održivog razvoja (sustainable development), koja poštuje načela predostrožnosti i raskida sa jednosmernim, tehnokratskim vidovima upravljanja. Životna sredina se u tako izoštrenoj optici pokazala kao nezaobilazna ili čak utemeljujuća instanca prema kojoj se, upravo i vlastitog prosperiteta radi, ima posebna vrsta odgovornosti.

Posle iskustava ovih pokušaja refleksije čoveka i životne sredine, kao i institucionalnog normiranja njihovog odnosa, čini se da se pokazalo neophodnim upravo ono etičko promišljanje odnosa čoveka prema prirodi koje bi preispitalo „antropocentričku pretpostavku“. To, moglo bi se reći, različito intonirano, ali bezmalo unisono obeležje zapadne civilizacije, uvek je istovremeno opravdavalo dominaciju ljudi nad svojim okruženjem, uključujući pre svega vlastitu životnu sredinu. Iako se čini da ukazuju na različite aspekte odnosa prema životnoj sredini, pojmovi održivog razvoja i klimatskih promena zapravo su usko povezani. Suštinska veza između ovih koncepata sastoji se u usmerenosti na dugoročno planiranje koje ima za cilj da budućim generacijama omogući barem jednake, svakako ne gore, uslove za život koje uživaju sadašnje generacije.

Jasno je da se zamisao intergeneracijske pravde nalazi u osnovi oba navedena koncepta. Održivi razvoj upravo se definiše kao takva vrsta razvoja koja zadovoljava potrebe ljudi koji trenutno žive, ne ugrožavajući mogućnosti budućih generacija da žive u skladu sa svojim potrebama. S obzirom da je 2001. godine organizacija Ujedinjenih nacija, Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC), objavila da ljudski uticaj presudan za nastale klimatske promene, čini se da i rešenje problema treba tražiti u istom tom uticaju. Tako se pored odgovornosti prema samom prirodnom okruženju, intrageneracijska i intergeneracijska odgovornost prema drugim ljudima nalaze, dakle, u osnovi kako održivog razvoja, tako ublažavanja posledica klimatskih promena.

Međutim, iako je odavno definisan osnovni teorijski okvir koji podrazumeva pojmove pravde i odgovornosti prema budućim generacijama, sami ovi pojmovi predmet su široke diskusije pre svega u okvirima moralne, političke i društvene teorije. Imajući u vidu problem zasnivanja osnovnih koncepata vezanih za ekološku etiku, jedan od primarnih zadataka u okviru ovog podprojekta biće detaljno preispitivanje pomenutog konceptualnog okvira iz perspektive etike, političke filozofije, sociologije i antropologije.

Cilj razjašnjenja navedenih pojmova koji suštinski određuju razmišljanja vezana za životnu sredinu i održivi razvoj, dodatno dobija na značaju ako se ima u vidu da u našim društvenim i humanističkim naukama još uvek nije u dovoljnoj meri razrađen ni sam teorijski okvir za promišljanje ekoloških problema.

Osnovni zadatak, u tom kontekstu, bio bi izgradnja teorijskog okvira za dalje plodno bavljenje pitanjima pravde, odgovornosti prema sadašnjim i budućim generacijama, kao i globalne pravičnosti, u kontektu problema vezanih za životnu sredinu.

Istraživanje koje se odvijati u predočenom teorijskom okviru obuhvata različite tematske celine:

  1. Promišljanje klimatskih promena, kao prvog velikog izazova dvadest prvog veka, a u tom kontekstu i globalne pravde koja ima dodatnu ulogu iskorenjivanja siromaštva, čime se obuhvata ekonomski segment koji povratno neposredno utiče na očuvanje životne sredine;
  2. Ispitivanje svih ključnih deontoloških elemenata etike životne sredine;
  3. Istraživanje metodoloških okvira modelizacije filozofskih, socioloških i antropoloških pristupa koji bi adekvatno i aktivno reagovali na praćenje diskursa vezanih za klimatske promene u regionu, Evropi i u svetu;
  4. Anticipiranje trajnih oblika politike razvoja, kao i alternativnih institucionalnih oblika koji organizaciono najavljuju nove vidove upravljanja
  5. Praćenje dinamike još sistemski neartikulisanih inovativnih tehnologija i tehnika zaštite životne sredine;
  6. Razumevanje i proučavanje reakcija ljudi na prirodne katastrofe, te klimatski i kulturološki razlozi migratornih kretanja.

NAJZNAČAJNIJE PUBLIKACIJE U OKVIRU PROJEKTA

Priroda, etika, politika: ekološke (pre)okupacije i (pre)orijentacije, priredili Ana Birešev, Gazela Pudar i Dušan Bošković, Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2012, 288 str
Ekofeminizam: nova politička odgovornost, priredile Rada Drezgić, Daša Duhaček i Jelena Vasiljević, Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2012, 272 str
Životna sredina: moralni i politički izazovi, priredili Jelena Đurić, Srđan Prodanović, Predrag Krstić, Beograd: Službeni glasnik : Institut za filozofiju i društvenu teoriju, 2012, 604 str

 

Posted in Некатегоризовано
error: Content is protected !!