Category Archives: VESTI

decembar
9
2016.

1967-2016

Posle duge i teške bolesti preminuo je naš kolega i prijatelj Aleksandar Nikitović.

Obaveštavamo vas da će se u četvrtak, 15. decembra od 16h u sali na I spratu Instituta za filozofiju i društvenu teoriju održati komemoracija Aleksandru Nikitoviću.

Opelo našem preminulom kolegi će se održati u petak, 16. decembra od 13h u Ruskoj crkvi Svete Trojice na Tašmajdanu.

Sahrana će se održati na Novom groblju u Beogradu, kod Iverske kapele.

 

novembar
8
2016.

Gostovanje Grupe za studije angažovanosti na:
Radionici na CNRS (Nacionalni centar za naučna istraživanja)

Gostovanje Grupe za studije angažovanosti na:

Radionici na CNRS (Nacionalni centar za naučna istraživanja)

Intelektualni angažman i politička mobilizacija

Pariz

8. novembar 2016

Zadovoljstvo nam je da najavimo gostovanje Grupe za studije angažovanosti na Univerzitetu Pariz-8, gde će učestvovati u diskusiji i razmeni istraživanja i perspektiva sa kolegama iz Francuske. Fokus susreta će biti artikulacija odnosa angažmana, koji stoji u nazivu Grupe za studije angažovanosti, kao i mnogih francuskih grupa, sa novim formama mobilizacije u svetlu trenutnog razvoja u obe zemlje, kao i u Evropi.

Koordinatori radionice:

Éric Fassin (Paris-8)
Igor Krtolica (IFDT)

Učesnici: Laurent Jeanpierre (Paris-8), Geneviève Fraisse (CNRS), Bertrand Ogilvie (Paris 8), Alain Brossat (Paris-8), Hourya Bentouhami (Toulouse-2), Alexis Cukier (Paris-10), Gazela Pudar Draško (IFDT), Adriana Zaharijević (IFDT), Aleksandar Pavlović (IFDT), Mark Losoncz (IFDT),  Edward Djordjevic (Univerzitet u Rijeci), Petar Bojanić (IFDT), Sanja Milutinović Bojanić (Univerzitet u Rijeci) i Igor Cvejić (IFDT)

oktobar
9-11
2016.

Učešće članova Instituta za filozofiju i društvenu teoriju na Sastanku o Međunarodnom konzorcijumu programa iz oblasti kritičke teorije

Učešće članova Instituta za filozofiju i društvenu teoriju na Sastanku o Međunarodnom konzorcijumu programa iz oblasti kritičke teorije

Atina, 9-11. oktobar 2016.

Zadovoljstvo nam je da najavimo učešće naših istraživača i istraživačica na sastanku u Atini gde će se govoriti o planovima za razvoj Međunarodnog konzorcijuma programa iz oblasti kritičke teorije. Ovaj Konzorcijum treba da poveže programe i centre koji se bave kritičkom teorijom širom sveta, da olakša intelektualnu razmenu i objavljivanje, da osvetli i arhivira globalne oblike i dosege kritičke teorije danas.

Sastanak sazivaju:

Džudit Batler, Univerzitet Berkli, Kalifornija, Atena Atanasiu, Univerzitet Panteion, Grčka, i Zejnep Gambeti, Univerzitet Bogazići, Turska.

oktobar
7
2016.

Multikulturalizam u Vojvodini danas

rsz_print_multikulti-page-001

Kulturni centar Novog Sada (Katolička porta 5), velika sala

7. oktobar 2016, 19:00 

Regionalni naučni centar u Novom Sadu organizuje okrugli sto o vojvođanskom multikulturalizmu. Često uzimamo kulturno i etničko šarenilo Pokrajine zdravo za gotovo, a ipak mnoge stvari ne znamo kada razgovaramo o ovoj raznolikosti. Svaka etnička grupa ima svojstva u javnom životu koja ih čine zatvorenima i zbog kojih su samo delimično vidljivi za pripadnike drugih etničkih zajednica; s druge strane stanovnici Vojvodine ne žive svoje svakodnevnice odvojeno jedni od drugih, nego zajedno. Nije lako naći dobre naglaske i težnje kada govorimo o ovoj temi.

septembar
7
2016.

Zašto angažman?

Pozivamo vas da prisustvujete prvom događaju u okviru jesenjeg programa Regionalnog naučnog centra u Novom Sadu.

Sreda 7. septembar 2016. u 17.00
Muzej savremene umetnosti u Novom Sadu, Dunavska 37

Zašto angažman?
Predstavljanje Grupe za studije angažovanosti (Group for Social Engagement Studies)

Šta znači govoriti o angažmanu danas? Da li je opravdano govoriti o opštoj krizi angažmana, ili se samo neke od njegovih formi (kolektivne i/ili individualne, političke i/ili kulturalne) suočavaju sa izvanrednim teškoćama? Kakva je uloga i kakav je manevarski prostor javnog angažmana akademskih aktera u takvoj situaciji? Primera radi, kako su i da li su moguće društvene i humanističke nauke koje ne bi zanemarile „impakt faktor“ u široj javnosti, te koje bi posebnu pažnju posvetile učešću u javnim raspravama ili primeni svojih rezultata? Naš plan je da sa Grupom za studije angažovanosti kroz ova pitanja otvorimo dinamičnu diskusiju koja bi omogućila i uključivanje publike.

septembar
12-18
2016.

RIJEČKA LETNJA ŠKOLA „PROMIŠLJANJE POLITIKA RAZLIČITOSTI U EVROPI“

RIJEČKA LETNJA ŠKOLA
„PROMIŠLJANJE POLITIKA RAZLIČITOSTI U EVROPI“
12-18. septembar 2016. godine
Rijeka, Hrvatska

Organizator:
Centar za napredne studije Jugoistočne Evrope, Univerziteta u Rijeci

U saradnji sa:
Institutom za filozofiju i društvenu teoriju, Univerziteta u Beogradu
Fondacijom Fridrih Ebert – Zagrebu
Univerzitetom Pariz 8, Vincennes à Saint-Denis
Centrom za ženske studije, Univerziteta u Rijeci

Ovom letnjom školom nastoji se obezbediti prostor za preoblikovanje okvira „politika različitosti“ i „diskursa različitosti“ u Evropi. U svetlu nedavnih događaja, želimo da preispitamo krizu multikulturalizma i osnovnih evropskih vrednosti – solidarnosti i ljudskih prava. „Neuspeh multikulturalizma“, narativ koji je postao suviše prisutan u Evropi, nameće retoriku kulturnih strahova i artikuliše imigracije kao nacionalnu pretnju. Ovaj diskurs takođe utiče na „unutrašnje migracije“, čineći određene grupe širom Evrope manje vidljivim i ugroženijim: Rome, izbegla i interno raseljena lica, LGBTQ zajednice.

Otuda dolazi naša zainteresovanost za efekte načina na koje evropske zemlje „upravljaju“ različitostima kroz svoje politike i prakse: od etničke i rasne do socio-ekonomske različitosti i posebno različitostima povezanim sa državljanstvom i migrantskim statusom. To je od suštinskog interesa za mapiranje i dokazivanje razlika među značajno varijabilnim zapadno-evropskim praksama (Francuske, Velike Britanije, Nemačke i sl.), centralno-evropskim praksama (bivše komunističke zemlje sa jakim otporom prema multikulturalizmu) i jugoistočno-evropskim praksama u zemljama u kojima se migracije posmatraju kao prolazni fenomen.

jun
29
2016.

Predstavljanje Regionalnog naučnog centra u Novom Sadu

Sreda, 29. jun, u 17.00
Galerija Matice srpske
Trg Galerije 1, Novi Sad

maj
26-28
2016.

Institutions in Action: The Nature and the Role of Institutions in the Real World

CAS

Grupa za studije angažovanosti Instituta za filozofiju i društvenu teoriju učestvuje na konferenciji Institutions in Action: The Nature and the Role of Institutions in the Real World, koja će se održati u Rijeci, u periodu od 26. do 28. maja 2016. godine. U dve panel sesije pod nazivom Institucionalizovanje studija angažmana, istaživači i istraživačice Grupe za studije angažovanosti će predstaviti tekstove u kojima preispituju pojam (društvenog) angažmana, a koji su objavljeni u poslednjem broju časopisa Filozofija i društvo.

Organizatori konferencije Institutions in Action su Centar za napredne studije Jugoistočne Evrope, Univerziteta u Rijeci, LabOnt – Odeljenje za filozofiju, Univerzitet u Torinu i Institut za Filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.

Program konferencije je dostupan na zvaničnoj internet strani Centra za napredne Studije Jugoistočne evrope (CAS SEE).

maj
11
2016.

Davor Džalto, Anarhizam i (pravoslavno) hrišćanstvo

unnamed (1)

Mala sala Zadužbine Ilije M. Kolarca
Sreda, 11. maj 2016. u 18.00

Anarhizam i religija, a naročito hrišćanstvo i, specifičnije, pravoslavlje, se obično shvataju kao nekompatibilni pojmovi, i kao idejni/ideološki sistemi koji podrazumevaju suprotstavljene poglede na svet. Razlozi za ovo su sasvim razumljivi ako se u vidu imaju „klasični“ teoretičari anarhizma i njihov stav prema religiji. Pa ipak, odnosi anarhizma i hrišćanstva se mogu shvatiti i na drugačiji način. U svojim skorijim radovima iz domena političke teologije, Davor Džalto argumentuje u prilog (re)afirmacije anarhizma kao političke filozofije koja se može ne samo pomiriti već i izvesti iz nekih od osnovnih ideja i vrednosti pravoslavnog hrišćanstva. Polazeći od hrišćanskog anarhizma, autor razvija specifično pravoslavni pristup sociopolitičkoj sferi koji anarhizam sagledava kao političku filozofiju koja je kompatibilna sa pravoslavnom ontologijom i antropologijom.

april
27
2016.

Naučni skup u čast Nebojše Popova (1939–2016)

Nebojsa Popov

Institut za filozofiju i društvenu teoriju organizuje

Naučni skup u čast

Nebojše Popova (1939–2016) i sećanja na njega

Sreda, 27. april 2014. u 14 časova

Sala na I spratu Instituta

O Nebojši Popovu, njegovom radu, angažmanu i delima, na skupu će govoriti njegovi prijatelji, saradnici, kolege i saborci:

Zagorka Golubović
Dragoljub Mićunović
Božidar Jakšić
Vesna Pešić
Vojislav Koštunica
Lino Veljak
Dragomir Olujić Oluja
Milan Subotić

april
9
2016.

Osnovan je Regionalni naučni centar u Novom Sadu

mart
31
2016.

BIOSKOP NA FILOZOFSKOM

F1126227

Četvrtak, 31. mart 2016, u 18.30

Filozofski fakultet, amfiteatar „Georgije Ostrogorski“

Projekcija filma „The Matrix Reloaded“ (2003) i razgovor nakon projekcije 

Gost dr Predrag Milidrag, viši naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju

Razgovor vodi Dušan Arsovski, student četvrte godine filozofije na Filozofskom fakultetu 

Bioskop na Filozofskom organizuje petu po redu projekciju i diskusiju koje će i ovog puta imati za cilj dolazak do zanimljivih uvida i postavljanje novih pitanja. Sem možda opštih mesta u smislu uticaja na stvaranje trilogije Matrix kao što su knjige Simulakrumi i simulacija i Vilijama Gibsona Neuromanser s početka osamdesetih, manga Masamune Široa Ghost in the shell (1989) i istoimena anima iz 1995. godine, kung fu filmovi, filmovi Dark city (1998), The Truman show (1998) i roman Alisa u zemlji čuda Luisa Kerola, film možemo sagledati i kroz prizmu istorije filozofskih ideja.