21-22. novembar 2019.

Poziv za podnošenje sažetaka: Prva ENTAN konferencija

Prva ENTAN konferencija: ne-teritorijalna autonomija kao oblik plurinacionalne demokratije: participacija, priznavanje, pomirenje (Non-Territorial Autonomy as a Form of Plurinational Democracy: Participation, Recognition, Reconciliation), Beograd, 22-23 novembar 2019. godine

 

Evropska mreža za ne-teritorijalnu autonomiju (ENTAN – the European Non-Territorial Autonomy Network) upućuje poziv zainteresovanima da se prijave za učešće na prvoj ENTAN konferenciji u Beogradu (22-23. 11. 2019. godine).

 

ENTAN je nedavno započeta Akcija podržana od strane Evropskog udruženja za naučnu i tehnološku saradnju (COST – European Cooperation in Science and Technology Association). ENTAN ima mandat da izučava kako različiti modaliteti ne-teritorijalne autonomije (NTA) mogu pomoći u rešavanju ili ublažavanju nacionalnih i etničkih sukoba u zemljama u kojima nacionalne i etničke zajednice zahtevaju priznavanje njihovih kolektivnih prava. Liberalne demokratije proizvode ključna viđenja građanskih prava, ali građani su često shvaćeni kao homologno mnoštvo, čime se ostavlja malo prostora za političko priznavanje različitosti i pluralizma, kao i kolektivnih prava nacionalnih zajednica. Istovremeno, na međunarodnoj pozornici, koncept nacionalnog samoopredeljenja (National Self Determination – NSD) shvaćen je kao da znači stvaranje ili konsolidovanje nacionalnih država za ugrožene nacionalne zajednice. Međutim, broj nacionalnih zajednica mnogo je veći od broja nacionalih država; pored toga, u najvećem broju slučajeva različite etno-nacionalne zajednice ukrštaju se na istom području, čime teritorijalno rešenje postaje neizvodljivo ili destruktivno. U različitim krajevima sveta, ovi neispunjeni zahtevi doveli su do krvavih i dugotrajnih sukoba.

Problem zastupanja nacionalnih manjina koje su rasute po širem području nije nov, i u prošlosti su postojali značajni pokušaji da se stvore modaliteti NSD koji ne zahtevaju stvaranje nacionalnih država. Među najuticajnijim modelima ovog tipa su Nacionalna kulturna autonomija (NCA), koju su razviji Austrijanci Oto Bauer (Otto Bauer) i Karl Rener (Karl Renner), od kojih je potonji bio i austrijski predsednik. Međutim, dok je NCA model u jednom period bio važan i uticajan u Srednjoj i Istočnoj Evropi, njegov uticaj u Zapadnoj Evropi i drugim delovima sveta bio je znatno slabiji. Postoje, ipak, mnogi drugi NTA modaliteti koji istovremeno nastaju u različitim delovima sveta, što pokazuje da je problem samoodređenja manjina aktuelan i zajednički za različite države.

Cilj prve ENTAN konferencije je da istraži kako i u kom kontekstu NTA modaliteti mogu unaprediti vrednosti demokratske participacije u Evropi i podstaći kolektivno uključivanje nacionalnih manjina. Takođe, konferencija će nastojati da prevrednuje odnos između demokratije i kolektivnih prava, i načina na koje NTA može poboljšati manjinska prava i podstaći pomirenje u područjima zahvaćenih konfliktom. Konferencija će razmotriti kako teorijska pitanja, tako i empirijske studije slučaja. Pozivamo akademske autore i ličnosti iz nevladinog sektora zainteresovane za NTA kao rešenje etničkih sukoba, da podnesu predloge za pojedinačna izlaganja ili panele na ovoj konferenciji.

 

Moguće oblasti za diskusiju, između ostalog, obuhvataju:

  • Da li su nacionalna država i NTA kopatibilni?
  • Plurinacionalne države i primena NTA
  • Evropska demoikratija i NTA
  • Istorijski slučajevi NCA ili NTA i ilustracije njihovog značaja za savremene rasprave
  • Ljudska prava i NTA modaliteti
  • Srednja i Istočna Evropa i NTA modaliteti
  • Balkan i NTA modaliteti
  • Liberalna demokratija i NTA
  • NTA i manjine na širem području (npr. Romi)
  • starosedelački narodi i NTA (npr. Sami odnosno Laponci)
  • neevropski modeli NTA i njihova upotrebljivost u evropskom kontekstu
  • Migracije i NTA
  • Izbeglice i NTA
  • Žene i NTA
  • Rizici NTA modela
  • NTA i njene implikacije na kulturne identitete i identitetske granice
  • Uloga NTA etno-kulturnih grupa u regionalnom i društveno-ekonomskom razvoju
  • Uloga etno-kulturnih i nacionanih manjina u prekograničnoj saradnji

 

Radni jezik konferencije je engleski. Organizatori prihvataju predloge za pojedinačna izlaganja i panele kako od etabliranih naučnika tako i doktoranada, a posebno ohrabruju prijave mladih istraživača (Early career investigators – ECI) i učesnika iz inkluzivno ciljanih zemalja (inclusiveness target countries – ITC)[1].

Sažetak do 300 reči (za pojedinačne radove ili panele) poslati na imejl adresu entan@uacs.edu.mk. Sažeci treba da budu napisani u Word ili RTF formatu, tip fonta Times New Roman, veličine 12, i da sadrže informacije navedene sledećih redosledom: autor(i), afilijacija, imejl adresa, naslov rada, sažetak, 5 do 7 ključnih reči, kao i kratku biografiju autora (do 150 reči).

Rok za podnošenje sažetaka: 5 septembar 2019. godine

Registracija: Konferencija se realizuje uz podršku COST-a i ne plaća se participacija za učešće.

Autori radova ili učesnici na panelu koji su članovi ENTAN-a imaju pravo na nadoknadu putnih troškova i troškova smeštaja u skladu sa Odeljkom 5 COST priručnika. Autori radova ili učesnici na panelu iz zemalja koje učestvuju u COST programu[2] čiji su sažeci prihvaćeni, takođe mogu da se prijave za delimičnu nadoknadu putnih troškova i troškova smeštaja, što zavisi od raspoloživih sredstava; prednost će biti data ITC i ECI učesnicima. Kako bi se prijavili za nadoknadu troškova, autori se moraju registrovati putem e-Cost platform i poslati zasebno motivaciono pismo i kratku biografiju (CV) zajedno sa podnetim sažetkom rada. Obaveštenje o prihvatanju sažetaka biće poslato do 20. Septembra 2019. godine.

 

Programski odbor prve ENTAN konferencije:

Prof. Dr. Ivan Dodovski, predsedavajući ENTAN-a, Univerzitet American College Skopje

Prof. Dr. Robert Hadson (Rober Hudson), podpredsednik ENTAN-a, Univerzitet u Darbiju

Prof. Dr. Tov Maloj (Tove Maloy), predsednica programskog odbora prve ENTAN konferencije, Evropski univerzitet u Flensburgu

Prof. Dr. Efraim Nimni (Ephraim Nimni), Univerzitet u Belfastu

Prof. Dr. Aleksandar Pavlović, Univerzitet u Beogradu

Dr. Jelena Ćeriman, Univerzitet u Beogradu

[1] Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Kipar, Češka Republika, Estonija, Hrvatska, Mađarska, Letonija, Litvanija, Crna Gora, Severna Makedonija, poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Srbija.

[2] Albanija, Austrija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Kipar, Češka Republika, Danska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Irska, Izrael, Italija, Letonija, Litvanija, Moldavija, Crna Gora, Severna Makedonija, Poljska, Portugal, Rumunija, Srbija, Slovenija, Španija, Švajcarska, Ujedinjeno Kraljevstvo.

 

POZIV (PDF)

 

Posted in Некатегоризовано