Ana Haber: Lepa duša i mentalitet mase

Ovo predavanje želi da pokaže da postajanje individuom, tj. prevazilaženje mentaliteta mase kod pojedinaca i naroda, za Hegela i Frojda znači istu stvar, a to je usvajanje stava apsolutne afirmacije. Najtvrdokorniji i najmoralističkiji oblik mentaliteta mase jeste mentalitet lepe duše (Schöne Seele). Njega odlikuje tvrdoglavo, inhibirano, ružno i posve farisejsko odricanje postojanja zla u samome sebi. Lepa duša je onaj društveni, etički i libidinalni stav koji upire prstom i proglašava krivim onoga koji samosvojno, odgovorno, aktivno i posvećeno dela u društvenoj stvarnosti, onoga ko se potpuno autentično predaje javnom i istorijskom sudu svoga doba. Drugim rečima, lepa duša tačno zapaža da ne postoji javno, istorijsko, društveno delovanje koje je lišeno zla. Svaki onaj ili ona ko autentično dela, čini to jedino i samo zahvaljujući tome što ima hrabrosti da u društveno-istorijsku stvarnost ugradi, potpuno neosnovano i čak megalomanski, neoprostivo samopouzdanje svoje neponovljive subjektivnosti. Međutim, ono što lepa duša ne može da svari jeste to da bez takvog delanja, delanja po savesti u najistinitijem smislu te reči, društvena stvarnost ne može biti racionalna, te da je glupa i nepromenljiva vladavina mase, dominacija bezvrednih javnih ličnosti (pevača, glumaca i impotentnih političara, tipična za kapitalizam) sve što nam preostaje. Po Frojdu, mentalitet lepe duše se leči preinačavanjem njenog stava odricanja –„Ne, ja to nisam želeo/la, ne ja to nikad ne bih učinio/la“– u potpunu afirmaciju: „Da ja sam zao/zla“, tj. „Da, ja sam taj koji je izgnanik i na koga društvo upire prstom.“ Jedino tako uspavani pojedinac, čiji je racionalni potencijal uljuljkan u lažno uverenje o sopstvenoj nevinosti, može postati odgovornim, racionalnim i zakonodavnim subjektom, koji na sebe preuzima to da iracionalnu i ružnu stvarnost preinači u svet koji je zaista etički.

Ana Haber je rođena 1982 godine u Beogradu. Osnovne studije je završila na katedri za Francuski jezik i književnost na Filološkom fakultetu 2005 godine. U maju 2012 je doktorirala na katedri za opštu književnost (Comparative Literature) Državnog univerziteta Nju Jorka (State University of New York at Binghamton). Tema njene doktorske disertacije je „Moralna autonomija kao zakonodavna pobuna u delu Kanta, Hegela i Kafke“ (Moral Autonomy as Lawgiving Rebellion in Kant, Hegel and Kafka).

Posted in Некатегоризовано