8-11. februar 2018.

Neko je rekao feminizam?

Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu vas pozivaju da prisustvujete konferenciji

 

Neko je rekao feminizam? Feministička teorija u Srbiji danas
(Institut za filozofiju i društvenu teoriju, sala na I spratu, 8-11. februar 2018.)

 

 

PROGRAM KONFERENCIJE

KNJIGA APSTRAKATA

Šta je to što se kod nas proizvodi pod imenom feminističke teorije? Šta zaokuplja pažnju – koji društveni fenomeni, koje političke stvarnosti, koje umetničke prakse – ovdašnjih teoretičarki/a? U kolikoj smo meri počele/i da oblikujemo (ili da prevodimo) vlastita u globalna iskustva? Ima li nekih lokalnih specifičnosti koje ovdašnju teoriju čine drugačijom od zapadnih feminističkih teorija, ili vidimo neka značajna poklapanja i sličnosti u pristupima i problemima koji zaokupljaju feminističke teoretičarke na Zapadu? Može li se feminizam u Srbiji porediti s teorijama koje se podvode pod oznaku „globalnog Juga“ ili pak s feminizmima koji pripadaju eluzivnom „Istoku“? Koja su to istraživačka pitanja koja se u Srbiji postavljaju, razmatraju i problematizuju u ključu feminističkih teorija? Kako se feministički čita istorija, književnost, ekonomija, pravo? Da li i kako feministička teorija formira praktične politike? Koji su to sadržaji feminističkog karaktera koji u politici, medijima, ekonomiji, prolaze neprimećeno, i kakve su nam teorijske strategije potrebne da ih osvestimo? Kako opisujemo, objašnjavamo i pozicioniramo feministički angažman danas? Ova pitanja su osnovni pokretači organizovanja naučne konferencije Neko je rekao feminizam? Feministička teorija u Srbiji danas.

Konferencija Neko je rekao feminizam? Feministička teorija u Srbiji danas ima za cilj i da obeleži deset godina od objavljivanja knjige Neko je rekao feminizam? Kako je feminizam uticao na žene XXI veka. Njeno prvo izdanje, u koizdavaštvu Rekonstrukcije Ženskog fonda, Centra za ženske studije i Žena u crnom, izvanredno brzo je pronašlo svoju čitalačku publiku. Knjiga je dva puta reizdata tokom 2008. godine (Građanske inicijative; Heinrich Böll Stiftung), a 2012. objavljeno je prošireno i dopunjeno bh izdanje (Sarajevski otvoreni centar). Zahvaljujući teoretičarkama koje su je koristile u nastavi, knjiga je svoju primenu imala na Univerzitetu u Beogradu, Univerzitetu u Novom Sadu, Univerzitetu u Sarajevu i na Sveučilištu u Rijeci. Uz pomoć aktivistkinja i teoretičarki koje su je neumorno delile, knjiga je svoj put našla do nebrojenih čitateljki, od kojih su mnoge prvi susret s feminizmom imale upravo kroz nju. Premda je prvobitna ideja bila da Neko je rekao feminizam? posluži u praktične svrhe, ta knjiga je ostavila traga i na teorijsko oblikovanje nekoliko generacija žena u svom nastojanju da pokaže da je feminizam dotakao ili temeljno preobrazio najrazličitije sfere našeg privatnog i javnog života. Stoga je obeležavanje ove važne desetogodišnjice istovremeno povod i da se razmotre sadržaji i pravci feminističke teorije načinjene u Srbiji u proteklih deset godina.

Konferencijom Neko je rekao feminizam? Feministička teorija u Srbiji danas želimo da na jednom mestu okupimo teoretičarke i teoretičare koje/i se bave feminističkom teorijom. Cilj konferencije je da zahvati heterogenost područja teorijskih istraživanja iz najrazličitijih feminističkih perspektiva, i da ih razmotri u duhu feminističke borbe protiv marginalizacije manjinskih glasova i hijerarhizacije znanja. Usled toga, ova konferencija nema govornice po pozivu, ni paralelne sesije. U skladu s principima feminističke solidarnosti, time se pruža prilika svim učesnicama i učesnicima, kao i publici, da čuju sva izlaganja i da ravnopravno učestvuju u diskusijama.

Организатори
Група за студије ангажовања Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду
Факултет политичких наука Универзитета у Београду

Програмски одбор конференције

Адриана Захаријевић, Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду
Катарина Лончаревић, Факултет политичких наука Универзитета у Београду
Владислава Гордић Петковић, Филозофски факултет и АЦИМСИ: Центар за родне студије Универзитета у Новом Саду
Ана Коларић, Филолошки факултет Универзитета у Београду
Сања Милутиновић Бојанић, Центар за напредне студије Југоисточне Европе Свеучилишта у Ријеци
Амила Ждраловић, Правни факултет Универзитета у Сарајеву


Posted in Некатегоризовано
error: Content is protected !!